Проф. др Добривоје Т. Јовановић

Проф. др Добривоје Т. Јовановић

Проф. др Добривоје Т. Јовановић

Саобраћајни факултет

Проф. др Добривоје Т. Јовановић, редовни професор Саобраћајног факултета у Београду, у пензији, рођен је у Бељини код Чачка 1923. године од оца Тихомира и мајке Зорке Обрадовић. На Електротехничком факултету у Београду дипломирао и докторирао је 1951. и 1963., респективно.
Радио је (а) преко 10 година у Институту за нуклеарне науке у Винчи на развоју електронских кола, инструмената и мерних метода за нуклеарна истраживања; (б) 5 година у Институту за аутоматику и телекомуникације “Михајло Пупин” у Београду на развоју логичких кола и меморија за прве домаће електронске рачунаре, телефонске централе и телепринтере; (в) 5 година у Институту ЕИ Земун на развоју првих домаћих дигиталних телефонских централа и система за аутоматску детекцију и исправ-љање грешака у дигиталним сигналима; (г) 15 година на Електронском факултету у Нишу, где је биран за ванредног, а онда за редовног професора за предмет “Компоненте дигиталних система” (“Логичка кола и меморије”), чију концепцију креира самостално и објављјује оригиналан универзитетски уџбеник први из области дигиталне електронике у нашој земљи; (д) 20 година на Саобраћајном факултету у Београду где 1) оснива Катедру за техничку кибернетику, руководи њом и кроз наставу формира предмет “Електроника, телекомуникације и аутоматизација управљања” (“Саобраћајно транспортна кибернетика”), 2) један је од оснивача Одсека за ПТТ саобраћај којим руководи од оснивања (1971.) до одласка у пензију (1988); 11 месеци у Француској, у Центру за нуклеарна истраживања у Saclay -у на развоју специјалних уређаја за нуклеарна истраживања.
Руководио је израдом већег броја магистарских и докторских теза. Држао је наставу на последипломским студијама на Електронском факултету у Нишу и на Саобраћајном факултету у Београду. Учествовао је на више домаћих и међународних скупова са радовима. Руководио је и учествовао у изради више пројеката у области електронике, телекомуникација, рачунара, саобраћаја и веза. Аутор је 6 патената.
Био је члан Управног комитета европског научног истра-живачког Пројекта COST 306 (електронска размена података у међународној трговини и транспорту). Био је подпредседник Комисије за научноистраживачки рад СМЕИТЈ-а и члан жирија за доделу Октобарске награде Београда за техничке науке. 1987. изабран је за члана Знанственог савета за промет Југословенске академије знаности и умјетности.
Одликовања, признања и награде: Повеља од Института Винча, Орден рада са црвеном заставом за допринос у развоју науке, образовања и рада Универзитета у Београду – поводом прославе 150-те годишњице постојања и рада Универзитета, Орден рада са сребрним венцем, две Повеље од Електронског факултета Универзитета у Нишу, Плакета од Факултета прометних знаности Свеучилишта у Загребу, Плакета Града Београда, Признање од Друштва инже-њера и техничара Саобраћаја и веза Нови Сад, Благодарница од Техничког факултета у Битољу, Захвалница од Техничког факултета у Чачку, награда ЕТАН-а.
Кроз научно истраживачку делатност у областима нукле-арне електронике, телекомуникација, рачунара, управљања у области саобраћаја и веза, универзитетског образовања и социо-кибернетике, у домаћим и иностраним часописима објавио је преко 130 радова од којих су неки цитирани у домаћој и иностраној литератури.
Међу више запажених научних доприноса истичу се оригинална решења електронских кола, мерних метода, урећаја и система (Echelle binaire Rapide – Fast Pulse Height Analyzer – High Voltage Power Supply 0 – 2000V, и др.). У решењу кола датог у раду Multivibrator Circuit Using PNP and NPN Junction Transistors (Electronic Eng.,1959) је коришћењем комплементарних биполарних транзистора постигнута комплементарна симетрија (COmplementary Symetry – COS) – претеча комплементарној симетрији добијеној коришћењем MOS транзистора у развоју познате COSMOS технологије. Метода за појачавање малих електричних сигнала коришћењем интегратора и диференцијатора дата у докторској дисертацији и презентирана на конференцији ИМЕКО 1964 се и данас користи у пројектовњу савремене инструментације у истраживачким лабораторијама. Исто тако једноставно решење електронског кола за заштиту редног транзистора од прегоревања у стабилисаним изворима напајања у условима кратког споја, дато (са коаутором) у раду A Simple Circuit for the Protection of the Stabilized Transistor Power Supplies нашло је широку примену у пројектовању извора напајања за велики број различитих транзисторских уређаја.
Радови из области система саобраћаја и веза односе се на аутоматизацију управљања саобраћајем на аутопутевима, у градовима, на безбедност (например рад Филозофија безбедости у пројектовању система и управљању у области саобраћаја, дигитализацију телекомуникационих система. Један број радова из области електронске размене података (Electronic Data Interchange – EDI), електронске трговине и аутоматизације пословања (The Role of the Telecommunications Network in Development of Logistic Systems (with Special Attention to the Electronic Transmission of Documents in International Trade and Transport – COST306-EDI у Међународном Робном Саобраћају и Проблеми Стандардизације – EDI и Електронска Трговина у светлу Информационе Научно Технолошке Револуције, и др.) су пионирског карактера подстичући развој ове области у нашој земљи.
Кроз образовну делатност креирао је неколико курсева у оквиру редовне и последипломске наставе (“Логичка кола и меморије”, “Компоннте дигиталних система” – “Микропроцесори”, “Електроника, телекомуникације и аутоматизација управљања”, “Саобраћајно транспортна кибернетика”, “Аутоматизација управљања саобраћајно транспортним процесима”, Примена кибернетике и информатике у железничком саобраћају.и др. и за неке од њих написао одговарајуће уџбенике. Из области универзитетског образовања и социокибернетике запажени су му радови “Модел прогреса друштва и универзитетско образовање инжењера ПТТ саобраћаја”, Пословни систем као ћелија друштва са аспекта права и обавеза, The Information Scientific Technological Revolution Changing Mode of Living of Society, и др.