Проф. др Вељко М. Милутиновић

Проф. др Вељко М. Милутиновић

Проф. др Вељко М. Милутиновић

Електротехнички факултет

Проф. др Вељко М. Милутиновић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду, рођен је 1951. године, у Београду од оца Милана и мајке Симониде. Завршио је Електротехнички факултет универзитета у Београду 1975. године.
На истом факултету је и докторирао 1982. упоредо са радом у Институту Михајло Пупин, где је био до 1982. До 1983. радио је као доцент (tenure-track assistant professor) на Florida International University (Miami, Florida). До 1989. радио је на Purdue University (West Lafayette, Indiana), прво као доцент по позиву (visiting assistant professor) и после (од 1987.) као доцент (tenure-track assistant professor). Године 1989. прелази на Електротехнички факултет универзитета у Београду (прво као доцент, потом као ванредни професор од 1992, а од 1997. као редовни професор). До августа 1995. био је ангажован на Purdue University као професор по позиву (State of Indiana Employee: Grant 1285/0055) сваког лета (укупно 6 пута). Члан је SND и IEEE (senior member). Такође, члан је уређивачког одбора у три међународна часописа, а рецензент у још седам. Примарне области рада су му архитектура рачунара и системска подршка за електронско пословање на Интернету. Секундарне области су микропроцесорска техника, микропроцесорски системи, дистрибуирани системи и VLSI.
Проф. Милутиновић је објавио укупно 26 књига (4 на српском, 1 на пољском и 21 на енглеском) као што следи. Написао је 4 књиге на српском језику (2 као самостални аутор, за предавања на 2 предмета која самостално предаје на Електротехничком факултету, а 2 као први коаутор, за вежбе на иста два предмета).Једна од две самосталне књиге је преведена на пољски, а друга на енглески.
Објављено му је 8 едитованих књига на енглеском језику (4 као едитор и 4 као коедитор) у којима је поједина поглавља писао он сам или са сарадницима, а остала су писали водећи истраживачи из области. За једну је предговор написао нобеловац Kenneth Wilson, а за једну нобеловац Leon Cooper. Објављено му је (као едитору или коедитору) на енглеском језику 7 едитованих књига изабраних радова са оригиналним прегледом области и коментарима едитора, од којих је једна била бестселер свих времена за издавача. Објављено му је 5 зборника радова са међународне конференције IEEE/ACM HICSS Computer Architecture (као коедитор).
У међународним часописима или у горе поменутим едитованим књигама је објавио преко 100 радова. Од тога, објавио је преко 70 радова у међународним часописима (од тога 16 као једини аутор). Од ових преко 70 радова, преко 40 је објављено у IEEE часописима (од тога 8 као једини аутор).
Објавио је преко 100 радова на конференцијама на којима се радови штампају у целини; преко 30 радова на домаћим и преко 70 радова на међународним (од ових 70, као једини аутор 10). Два од њих су добијали награде на IEEE/ACM конференцијама.
Од пројеката најзначајнији у којима је учествовао су следећи: Практично реализовани уређаји који су ушли у производњу: (а) 2-микропроцесорски модем за 4800 б/с (IMP, 1978), (б) 17-микропроцесорски детектор КТ радио сигнала података (IMP, 1980), (в) 32-битни микропроцесор на 200 MHz (RCA, 1986), (г) 16-битни микропроцесор на бази вертикалне миграције (NCR, 1986), (д) DSM плоча по методи RMS за ПЦ рачунаре (Encore, 1994), (ђ) имплементација модела клона 64-битног микропроцесора i860 као улаз за силицијумску компилацију (TDT, 1996). У свих 6 случајева ради се о првим уређајима који су се појавили у својој категорији у свету. Такође је имао пројекте из фонда за науку и фонда за технолошки развој, као и више међународних пројеката.
Има укупно преко 300 цитата, као што следи. Цитирања у часописима – преко 100 цитата. Цитирања у часописима који улазе у SCI: ако се одбију самоцитати као и индиректни цитати, укупно преко 70 цитата. Цитирања у иностраним часописима који не улазе у SCI (нпр. нови IEEE часописи): преко 25 цитата. Цитирања у књигама -преко 100 цитата. Цитирања у књигама из архитектуре рачунара – Stanford University Library Index (SULI): Овај извор наводи да постоји 30 књига штампаних на енглеском језику после 1990., које садрже термин ” computer architecture” у наслову или једном од поднаслова. Милутиновић је цитиран у 20 књига, међу 10 најцитиранијих аутора је у 12 књига, а најцитиранији од свих аутора је у 5 књига. Аутори последњих 5 књига (луксузна издања) су: Flynn (Stanford), Gupta (MIT), Stallings (MIT), Bartee (Harvard), Tabak (Boston). Укупно у поменутих 30 књига постоји преко 50 цитата (1997.). Цитирања у иностраним књигама и другим библиотечким јединицама изван области архитектуре рачунара – само из библиотеке Електротехничког факултета: Број навођења у књигама које поседује библиотека ЕТФ је преко 50. Сигурно има још навођења у књигама које библиотека не поседује. Цитирања у зборницима радова са међународних конференција – преко 100 цитата. Сигурно их има још које библиотека не поседује. Остало: Његових 6 радова је прештампано у више едитованих IEEE књига других аутора (збирке одабраних радова из разних области).
Едиторства по позиву у специјалним IEEE часописима: IEEE computer (GaAs Computers, октобар 1986.) – Milutinović. IEEE Computer Architecture Newsletter (DSM, март 1997 – Milutinović). Procededings of the IEEE (DSM, март 1999 – Milutinović + Stensrom). IEEE Transactions on Computers (Cache Memory, фебруар 1999 – Milutinović + Valero).
Држао је постдипломску наставу на следећим универзитетима у свету: Salerno, Pisa, Barcelona, Valencia, Stanford, Purdue. Одржао је преко 200 предавања по позиву у иностранству (од тога су 50 вишечасовни туторијали по конференцијама, универзитетима и индустрији): Stanford, Berkley, MIT, Illinois, Purdue, UCLA, USC. Добијао је разне позиве за консултације у индустрији (типично као одзив на објављене радове и књиге) од следећих компанија: NCR Headquarters, AT+T Headquarters, Encore, Intel, SUN, QSI, TD Technology, ET Communications, IBM, VCC, Philips.