Prof. dr Veljko M. Milutinović

Prof. dr Veljko M. Milutinović, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, rođen je 1951. godine, u Beogradu od oca Milana i majke Simonide. Završio je Elektrotehnički fakultet univerziteta u Beogradu 1975. godine.
Na istom fakultetu je i doktorirao 1982. uporedo sa radom u Institutu Mihajlo Pupin, gde je bio do 1982. Do 1983. radio je kao docent (tenure-track assistant professor) na Florida International University (Miami, Florida). Do 1989. radio je na Purdue University (West Lafayette, Indiana), prvo kao docent po pozivu (visiting assistant professor) i posle (od 1987.) kao docent (tenure-track assistant professor). Godine 1989. prelazi na Elektrotehnički fakultet univerziteta u Beogradu (prvo kao docent, potom kao vanredni profesor od 1992, a od 1997. kao redovni profesor). Do avgusta 1995. bio je angažovan na Purdue University kao profesor po pozivu (State of Indiana Employee: Grant 1285/0055) svakog leta (ukupno 6 puta). Član je SND i IEEE (senior member). Takođe, član je uređivačkog odbora u tri međunarodna časopisa, a recenzent u još sedam. Primarne oblasti rada su mu arhitektura računara i sistemska podrška za elektronsko poslovanje na Internetu. Sekundarne oblasti su mikroprocesorska tehnika, mikroprocesorski sistemi, distribuirani sistemi i VLSI.
Prof. Milutinović je objavio ukupno 26 knjiga (4 na srpskom, 1 na poljskom i 21 na engleskom) kao što sledi. Napisao je 4 knjige na srpskom jeziku (2 kao samostalni autor, za predavanja na 2 predmeta koja samostalno predaje na Elektrotehničkom fakultetu, a 2 kao prvi koautor, za vežbe na ista dva predmeta).Jedna od dve samostalne knjige je prevedena na poljski, a druga na engleski.
Objavljeno mu je 8 editovanih knjiga na engleskom jeziku (4 kao editor i 4 kao koeditor) u kojima je pojedina poglavlja pisao on sam ili sa saradnicima, a ostala su pisali vodeći istraživači iz oblasti. Za jednu je predgovor napisao nobelovac Kenneth Wilson, a za jednu nobelovac Leon Cooper. Objavljeno mu je (kao editoru ili koeditoru) na engleskom jeziku 7 editovanih knjiga izabranih radova sa originalnim pregledom oblasti i komentarima editora, od kojih je jedna bila bestseler svih vremena za izdavača. Objavljeno mu je 5 zbornika radova sa međunarodne konferencije IEEE/ACM HICSS Computer Architecture (kao koeditor).
U međunarodnim časopisima ili u gore pomenutim editovanim knjigama je objavio preko 100 radova. Od toga, objavio je preko 70 radova u međunarodnim časopisima (od toga 16 kao jedini autor). Od ovih preko 70 radova, preko 40 je objavljeno u IEEE časopisima (od toga 8 kao jedini autor).
Objavio je preko 100 radova na konferencijama na kojima se radovi štampaju u celini; preko 30 radova na domaćim i preko 70 radova na međunarodnim (od ovih 70, kao jedini autor 10). Dva od njih su dobijali nagrade na IEEE/ACM konferencijama.
Od projekata najznačajniji u kojima je učestvovao su sledeći: Praktično realizovani uređaji koji su ušli u proizvodnju: (a) 2-mikroprocesorski modem za 4800 b/s (IMP, 1978), (b) 17-mikroprocesorski detektor KT radio signala podataka (IMP, 1980), (v) 32-bitni mikroprocesor na 200 MHz (RCA, 1986), (g) 16-bitni mikroprocesor na bazi vertikalne migracije (NCR, 1986), (d) DSM ploča po metodi RMS za PC računare (Encore, 1994), (đ) implementacija modela klona 64-bitnog mikroprocesora i860 kao ulaz za silicijumsku kompilaciju (TDT, 1996). U svih 6 slučajeva radi se o prvim uređajima koji su se pojavili u svojoj kategoriji u svetu. Takođe je imao projekte iz fonda za nauku i fonda za tehnološki razvoj, kao i više međunarodnih projekata.
Ima ukupno preko 300 citata, kao što sledi. Citiranja u časopisima – preko 100 citata. Citiranja u časopisima koji ulaze u SCI: ako se odbiju samocitati kao i indirektni citati, ukupno preko 70 citata. Citiranja u inostranim časopisima koji ne ulaze u SCI (npr. novi IEEE časopisi): preko 25 citata. Citiranja u knjigama -preko 100 citata. Citiranja u knjigama iz arhitekture računara – Stanford University Library Index (SULI): Ovaj izvor navodi da postoji 30 knjiga štampanih na engleskom jeziku posle 1990., koje sadrže termin ” computer architecture” u naslovu ili jednom od podnaslova. Milutinović je citiran u 20 knjiga, među 10 najcitiranijih autora je u 12 knjiga, a najcitiraniji od svih autora je u 5 knjiga. Autori poslednjih 5 knjiga (luksuzna izdanja) su: Flynn (Stanford), Gupta (MIT), Stallings (MIT), Bartee (Harvard), Tabak (Boston). Ukupno u pomenutih 30 knjiga postoji preko 50 citata (1997.). Citiranja u inostranim knjigama i drugim bibliotečkim jedinicama izvan oblasti arhitekture računara – samo iz biblioteke Elektrotehničkog fakulteta: Broj navođenja u knjigama koje poseduje biblioteka ETF je preko 50. Sigurno ima još navođenja u knjigama koje biblioteka ne poseduje. Citiranja u zbornicima radova sa međunarodnih konferencija – preko 100 citata. Sigurno ih ima još koje biblioteka ne poseduje. Ostalo: Njegovih 6 radova je preštampano u više editovanih IEEE knjiga drugih autora (zbirke odabranih radova iz raznih oblasti).
Editorstva po pozivu u specijalnim IEEE časopisima: IEEE computer (GaAs Computers, oktobar 1986.) – Milutinović. IEEE Computer Architecture Newsletter (DSM, mart 1997 – Milutinović). Procededings of the IEEE (DSM, mart 1999 – Milutinović + Stensrom). IEEE Transactions on Computers (Cache Memory, februar 1999 – Milutinović + Valero).
Držao je postdiplomsku nastavu na sledećim univerzitetima u svetu: Salerno, Pisa, Barcelona, Valencia, Stanford, Purdue. Održao je preko 200 predavanja po pozivu u inostranstvu (od toga su 50 višečasovni tutorijali po konferencijama, univerzitetima i industriji): Stanford, Berkley, MIT, Illinois, Purdue, UCLA, USC. Dobijao je razne pozive za konsultacije u industriji (tipično kao odziv na objavljene radove i knjige) od sledećih kompanija: NCR Headquarters, AT+T Headquarters, Encore, Intel, SUN, QSI, TD Technology, ET Communications, IBM, VCC, Philips.