Проф. др Радивој И. Петровић

Проф. др Радивој И. Петровић, научни саветник института “Михајло Пупин” у Београду, рођен је 1933. године, у Зеници, од оца Илије, професора математике и мајке Смиље Радаковић, учитељице.
Гимназију завршио у Београду 1952. Факултет завршио у Београду 1958. Магистрирао је 1963., а 1964. одбранио докторску дисертацију на истом факултету. Године 1958. запослио се у Институту “Борис Кидрич” у Винчи. Године 1961. прелази у Институт “Михајло Пупин” прво оснива Одељење за импулсно управљање, води то одељење до 1967., а затим руководи радом Лабораторије за аутоматику. Од 1974. је научни саветник у Одељењу за Операциона истраживања. Од 1981. је помоћник директора Института, са ресором научноистраживачки рад у Институту.
Године 1965. је изабран за доцента, 1974. за ванредног професора, а 1982. за редовног професора Електротехничког факултета у Београду са непуним радним временом на предметима Теорија оптималних система и Операциона истраживања. По позиву држи постдипломску наставу на Економском, Грађевинском и Саобраћајном факултету у Београду и већем броју других факултета широм земље. Одржао је 15 предавања по позиву у научним и универзитетским центрима у СССР, САД, Мађарској, Великој Британији, Немачкој. Објавио је 9 књига. Године 1977. изабран је у звање научни саветник. Редовни је професор Саобраћајног факултета од 1992.
Научни резултати и доприноси: Оригинална метода за машинско множење путем коинциденције, дата 1962., а применљива за аналогне и хибридне рачунаре. Метода је ушла у најпознатији светски “Приручник за аналогно рачунање” Korn – Korn, McGraw-Hill, 1972., стр. 256.
Утврђена веза између ајдунгованих и оригиналних једначина у теорији динамичке оптимизације и начин интегрисања адјунгованих једначина. Метода је објављена у реномираном америчком часопису Journal of the Franklin Institute 1963. године и ушла у класични уджбеник теорије оптимизације J. Tou: “Modern Control Theory”, McGraw-Hill, 1964.
Оригинална поставка и решење задатка расподеле ресурса на оријентисаном графу. Развијен је поступак временске декомпозиције у динамичком програмирању и метод кооперативне расподеле ресурса. Ови резултати позитивно су оцењени у страној научној литератури, нпр. прегледни рад W. Herroelen, Operational Res. Quarterly, Vol. 23, No. 3, стр. 265. Оптимизација ресурса на мрежи обрађена је у књизи “Специјалне методе оптимизације”, за коју је др Петровић добио Октобарску награду Београда за математичке и техничке науке за 1978. годину.
Поставка и решавање шест задатака из области управљања транспортом. Задаци су решени користећи теорију игара са ненултом сумом, што је допринос формалном третирању делимичних конфликата у тражењу неинфериорних решења. др Петровић је добио прву награду научног фонда “Борис Крајгер”, 1972., за допринос у примени теорије игара.
У неколико радова публикованих у земљи и иностранству у периоду 1977-1982. Др Петровић је са својим сарадницима дао конкретне доприносе методама оптималног повишења поуз-даности електронских система. Проблеми су постављени као задаци математичког програмирања са врло много променљивих. Резултати су публиковани у најеминентнијем светском часопису за област поузданости, IEEE Transactions on Reliability, САД, најпознатијем европском часопису за операциона истраживања, European Journal of Operations Research и најпознатијем америчком часопису за војне науке Naval Logistics Research.
Др Петровић је са својим сарадницима развио методу за оптимални диспечинг у електроенергетском систему. Метода се заснива на динамичком програмирању и адаптацији метода Лагранжевих мултипликатора у функционалном простору. Резултати су прво публиковани у иностраним часописима, а затим је др Петровић добио позив да их публикује у посебној глави књиге “Optimization and Control of Dynamic Operational Research Models”, North-Holland, 1982.
Рад у области анализе перформанси вишенивоиских система управљања (1984.) је прво саопштен на светском конгресу за операциона истраживања IFORS, Washington, 1984., а затим публикован у избору 80 најбољих, од близу 400 саопштених радова. Рад је категорисан као југословенска национална контрибуција. У раду се дефинишу и изводе формуле за перформансе сложеног хијерархијског система управљања.
Др Петровић од 1989. води истраживачки тим који је развио први експертни систем друге генерације у нашој земљи за РС ниво SPARTA II (Spare Parts Adviser) са доменом знања у поузданости и логистици електронских система. Научни допринос је третирање неизвесности помоћу fuzzy скупова и fuzzy логике, као комбиновање хеуристике и оптимизационих алгоритама. Рад је саопштен на XII светском конгресу за операциона истраживања, Атина 1990. добио статус југословенске националне контрибуције и објавиће се у издању Пергамон-а 1991. године у селекцији 33 националне контрибуције.
“Специјалне методе у оптимизацији система”, Техничка књига, Београд, 150 страна, 1977., научна монографија за коју је аутор добио Октобарску награду Београда. Садржи компаративну анализу метода дискретне оптимизације, оригиналне доприносе и алгоритме за динамичко, комбинаторно мрежно програмирање.
“Hierarchial spare parts inventory systems”, North Holland-Elsevier, 296 страна, 1986. (коаутори: А. Шенброн, М. Вујошевић). Монографија представља први јединствен теоријски приказ сложених хијерархијских система са редундансом и залихама резервних делова за електронске системе. У књизи су дати оригинални доприноси у анализи устаљених режима неких класа стохастичких процеса и више нових оптимизационих алгоритама. Монографија је позитивно приказана и оцењена у више иностраних часописа.