Др Александар Руварац

Др. Александар Руварац, научни саветник института “Винча” у пензији, рођен је 1932. године, у Скопљу, од оца Љубомира и мајке Јелене Трајковић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1951. у II мушкој гимназији. Исте године уписао је студије на Физичко-хемијској групи Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. Године 1956. запослио се у Институту за нуклеарне науке у Винчи, у Оделење за прераду ислуженог нуклеарног горива. У периоду од 1957. ради на проблемима могућности одвајања плутонијума, урана и фисионих производа из ислуженог нуклеарног горива, који су у основи имали процесе течно-течне екстракције и јонску измену на јоноизмењивачким материјалима. У 1962. боравио је годину дана у Noratom A/S, у Ослу, Норвешка, где ради на израчунавању физчко-хемијских и техничко-технолошких параметара потребних за пројектовање једног сепарационог процеса на нивоу предпројекта. Ове поставке у наредним годинама проверене су на лабораторијском постројењу, са циљем добијања неопходних техничко-технолошких параметара.

У периоду од 1965-1970. изучавао је процесе јонске измене на неорганским јоноизмењивачима (цирконијумфосфат, цирконијумоксид), са циљем добијања оптималних параметара и услова за пречишћавање и издвајање плутонијума од урана и фисионих продуката. Године 1968/69. боравио је у Институту за нуклеарне науке Чехословачке Академије Наука у Прагу. Део ових истраживања као и касније добијени резултати послужили су за израду докторске дисертације: Јонска измена калијум и уранил јона на цирконијумфосфату при повишеним температурама, која је  одбрањена 1970. године на Физичко-хемијској групи Природно-математичког факултета у Београду. Др Руварац је изабран 1972. у звање научног сарадника а 1983. у звање научног саветника.

Интересантни и оригинални научни резултати постигнути при истраживањима на неорганским јоноизмењивачима, подстакли су National Sciences Foundation из Вашингтона, САД да иницира и финансира вишегодишњу научну сарадњу са групама из Ohio University, Athens, и Texas A/M University College Station. Априла 1976. именован је за директора Лабораторије за хемијску динамику и процесну технику, Института за нуклеарне науке у Винчи, где је остао на дужности до 1990. када је отишао у пензију. У овом периоду развијане су у Лабораторији под руководством др Рукавца научне области у подручју хемије, технологије и физичке хемије, при чему је урађено више магистарских и докторских дисертација, и публиковано преко стотину научних радова.

Резултати научног рада др Руварца дати су у преко седамдесет публикација као и у низу пројеката и техничких документа. У иностраним и домаћим научним часописима објавио је 35 научна рада, док је преко 35 научних радова приказао на научним скуповима у земљи и иностранству.

Научно-истраживачка делатност др Руварца одвијала се у неколико области: хемијско-технолошки процеси у преради ислуженог нуклеарног горива, екстракциона хемија, јоноизме-њивачки процеси на неорганским материјалима, као и на постављању и развоју метода за одређивање термодинамичких величина у хемијским процесима.

Први научни резултати др Руварца баве се истраживањима сепарационих процеса од интереса за процесе прераде ислуженог нуклеарног горива. При томе истраживани су сепарациони процеси коришћењем органских екстрагенаса, што је довело до постављања једне хемијско-технолошке схеме процеса прераде ислуженог нуклеарног горива. Ови сепарациони процеси компликују се присуством значајних количина радиоактивних фисионих продуката. На основу ових истраживања израђено је експериментално лабораторијско постројење на којем је први пут у земљи третирана одређена количина ислуженог нуклеарног горива из реактора РА у Винчи и Нуклеарне електране у Чехословачкој. Ослањајући се на стечено знање из области течно-течне екстракције, стечено у раду на процесима прераде ислуженог горива било је могуће да се реше и неки проблеми из хемијске индустрије. У овим испитивањима добри резултати су остварени при екстракцији урана из раствора фосфорне киселине, добијен разлагањем сирових фосфата минералним киселинама, као и при проучавању процеса екстракције бакраса реагенсима на бази супституисаних оксима и хинолина.

Истраживања при проучавању процеса јонске измене на неорганским јоноизмењивачима започета са идејом да се пронађе начин за пречишћавање отпадних радиоактивних раствора, било из процеса прераде ислуженог горива, било из воде за хлађење нуклеарних електрана. При овим испитивањима коришћени су неоргански материјали: цирконијумфосфат, цирконијумоксим, магнетит и неке земље. При томе су разматрани хемијски процеси, проучавајући стехиометрију процеса, структуру материјала, њихове промене при високим температурама и притисцима, као и њихову отпорност на радиоактивно зрачење.

Проучавајући хемијске процесе са термодинамичког становишта, др Руварац се суочио са низом проблема који прате израчунавање термодинамичке константе хемијске равнотеже из резултата расподеле неке специје у двофазним системима. Проучавајући ове процесе дошло се до закључка да постоји један састав јоноизмењивача или екстрагенса када су хемијске активности компонената једнаке и да се термодинамичка константа хемијске реакције може израчунати из превојне тачке криве која се добија из количника активности испитиваних јонских врста у воденој фази. Тако постављена је једна брза, сигурна и тачна метода за одређивање термодинамичке константе равнотеже без познавања коефицијената активности специја у чврстој фази.

Преглед важнијих радова: – I, Gal, A. Ruvarac, Separati of Plutonium from Uranium and Fission Products on Zirconium Phosphate columns, J. chromat., 13,549 (1964); B.Gaudernack, I. Gal, E. Jurlsrud, i. Faulnes, A. Ruvarac, Preliminarz Study of a Fuel Reprocessing Pilot Plant, III UN International Conf. oN the Peaceful Uses of Atomic Energy, A/Conf. 28/P/704 (1964); A. Ruvarac, V. Vesely, Simple Graphical Determination of Thermodinamic equilibrium Constants of Ion  Exchange Reactions, Z. fur Phisicalishe Chemie (neu Folge) 73, 1 (1970); Dj. Petkovi}, A. Ruvarac, A New Method for Determination of Thermodynamic Equilibrium Constants in Separation Processes. J. Radioanal. Chem. 21,31 (1974); A. Ruvarac, Group IV Hydrous Oxides, Chapter 5., in Book Inorganic Ion Exchangers, Edt. A. Clearfield, CRC Press Inc. U.S.A. (1982); A. Ruvarac, Dj. Petkovi}, Determination of the Thermodynamic Equilibrium Constants of Ion Exchange Processes, J. Chem. Soc,. Dalton Trans., 2565-2567 (1988); A. Ruvarac, A. Clearfield, Use of Inorganic Ion Exchangers and Adsobents in Chemical Processes of the Nuclear Cycle, Bull. Soc. Chim. (Belgrade) 53(6)283 (1988).