Проф. др Милић Р. Стојић

Проф. др Милић Р. Стојић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду, рођен је 1940.године, у Ужицу од оца Радоја и мајке Косаре Церовић. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу. Школске 1958/59. уписао се на Електротехнички факултет у Београду, где је дипломирао у јануару 1963. године. Постдипломске студије на Електро-техничком факултету завршио је 1965. одбраном магистарског рада Прилаз проблему осетљивости система аутоматског управљања. Докторску дисертацију под насловом Анализа и синтеза нелинеарних система аутоматског управљања применом алгебарских критеријума асимптотске стабилности одбранио је на Електротехничком факултету 1967. године.
Краће време после дипломирања, од фебруара до октобра 1963., био је запослен у Институту за нуклеарне науке у Винчи. У октобру 1963. прешао је на Електротехнички факултет. У звања асистента, доцента, ванредног професора и редовног професора за област аутоматике биран је 1963, 1969, 1975. и 1980., респективно.
Одржавао је наставу на редовним и постдипломским студијама на електротехничким факултетима у Београду, Нишу и Бања Луци, на Факултету техничких наука у Новом Саду, на Машинском факултету у Крагујевцу и у Ваздухпловнотехничкој војној академији (ВТВА) у Жаркову.
Руководио је са 16 магистарских радова и девет докторских дисертација од којих пет на Електротехничком факултету у Београду и по једној на електротехничким факултетима у Нишу, Сарајеву, Загребу и на Техничком факултету у Чачку.
У три наврата провео је укупно шест месеци на Одсеку за физику Универзитета у Бирмингему, Велика Британија, као сарадник на заједничким истраживачким пројектима.
Главни научни доприноси проф. Стојића припадају: теорији стабилности, осетљивости динамичких система, рачунарској симулацији и управљању у реалном времену електромоторним погонима и индустријским процесима.
Аутор је два уџбеника, коаутор две мографије на српском и једне на енглеском и аутор једне монографије на руском језику. Публиковао је преко 130 научних радова од којих 20 у реномираним међународним часописима: IEEE Transactions on Automatic Control, Автоматика и телемеханика, Изд. АНСССР, International Journal on Circuit Theory and Application, Automatica, International Journal of IFAC, International Journal on System Science, IEEE Transactions on Industrial Electronics i IEEE Transactions on Power Electronics. Остали научни радови су публиковани у домаћим часописима и у зборницима домаћих и међународних конференција.
Стално је цитиран у радовима домаћих аутора, а његов индекс цитираности (Science Citation Index) од стране иностраних аутора у међународним часописима је 67, закључно са 1997. Књиге проф. Стојића Континуални системи аутоматског управљања (8 издања) и Дигитални системи управљања (4 издања) служе као стандардни уџбеници за предмете из области аутоматике на универзитетима у Југославији. Мада писане на српском језику, обе су приказане и у реферативном журналу Новие книги за рубежом, изд. АНСССР, као запажена дела страног аутора.
Проф. Стојић је дао више техничких остварења у пројектима које је Електротехнички факултет радио за потребе привреде, самосталних института и ЈНА односно Војске Југославије. У три петогодишња периода био је руководилац стратешког пројекта “Електронски системи мерења и управљања” при Министарству за науку и технологију Србије. Пројектовао је Лабораторију за аутоматику на Електротехничком факултету у Београду и Лабораторију за управљачке системе у ВТВА у Жаркову.
На Електротехничком факултету у Београду шеф је Катедре за аутоматику и у два наврата је био старешина Одсека за електронику, телекомуникације и аутоматику. Председник је Друштва за електронику, телекомуникације, рачунарство, аутоматику и нуклеарну технику (ЕТРАН). Секретар је Оделења техничких наука Српског научног друштва. Био је уредник часописа Automatica, International Journal of IFAC и главни уредник Publication of Electrical Engineering Faculty, Београд.
Сада је уредник часописа Scietific Review, Series: Science and Engineering, гласила Српског научног друштва. Члан је редакцијског одбора Facta Universitatis, Series: Electronics and Energetics, часописа Универзитета у Нишу, члан редакцијског одбора и гост уредник часописа Electronics, гласила Електротехничког факултета у Бања Луци.
За научне и стручне резултате добио је више награда и признања: Орден за војне заслуге (1968), Октобарску награду Београда (1980) за остварења у техничким наукама, Награду међународне конференције FCIP за најбољи рад (1970), три награде “Душан Митровић” за најбоље радове на Конференцијама ЕТРАН-а (1973, 1981. и 1990), награду “Проф. Бранко Раковић” (1973) за најбоље научне чланке штампане у реномираним Међународним часописима, Теслину награду (1993) за врхунско техничко остварење и више повеља и плакета и захвалница високошколских установа и научних института.