Проф. др Јован Б. Тодоровић

Проф. др Јован Б. Тодоровић, редовни професор машинског факултета у Београду у пензији, рођен је у Београду 1932. године, од оца Бранислава и мајке Даринке Кангрга. Ту је завршио основну и средњу школу. На Машинском факултету у Београду дипломирао је 1957. године, на Одсеку за опште машинство. На истом Факултету одбранио је 1972. докторску дисертацију из подручја поузданости моторних возила. Од 1957. до 1963. радио је у предузећу ИМТ у Београду, на више радних места. Средином 1962. изабран је за доцента на Машинском факултету у Београду. Почетком 1977. изабран је у звање ванредног, а 1984. у звање редовног професора за групу предмета Моторна возила. Од 1977. до 1997. био је шеф Катедре за моторна возила, а у два мандата продекан и председник Савета Машинског факултета, а затим од 1989. до 1993. проректор Универзитета у Београду. Поред рада на матичном Факултету држао је предавања на више факултета у земљи, а по позиву и на универзитетима у Великој Британији (Cranfield), Јапану (Tokyo, CHUO Uni.) и Италији (Палермо). Био је ментор 26 докторских и 45 магистарских и специјалистичих теза.
Проф. Тодоровић је један од оснивача и Почасни председник Југословенског друштва за моторе и возила, током десет година био је члан Савета Федерације аутомобилских инжењера FISITA и две године Потпредседник ове Федерације, четири године је био члан Управног одбора Аутомобилске алијансе AIT и две године потпредседник ове Алијансе за регион Европе. Члан је Британског удружења машинских инжењера IMechE, овлашћени инжењер у овој земљи и члан Америчког друштва аутомобилских инжењера SAE. Од 1996.–2002. био је Генерални секретар НДС-а. Члан је Инжењерске академије Југославије од 1998. године и Секретар Одељења машинских наука ове Академије.
У претходним годинама био је председник Републичког и члан Председништва Југословенског савета за безбедност саобраћаја, председник Савеза проналазача Србије, председник Ауто-мото савеза Србије и члан Председништва Ауто-мото савеза Југославије, члан Управних одбора ИМТ-а, ИМР-а и Института за физику. Тренутно је члан Председништва Удружења Наука и друштво, Председник Савета за науку и технологију Привредне коморе Југославије, члан је Научног већа Института ЛОЛА, члан Управног одбора Компаније БЕЛИМ и члан уредништва више научних и стручних часописа (Scientific Review, Yugoslav Journal of Operations Research, Mobility and Vehicle Dynamic, Војнотехнички Гласник). Добитник је Октобарске награде града Београда за науку, Октобарске награде Привредне коморе Београда, Медаље Федерације аутомобилских инжењера FISITA, Плакете безбедности Владе СФРЈ, златне плакете Савеза проналазача Југославије, златних плакета Ауто-мото савеза Србије и Југославије, златних значки ИМТ из Београда и ППТ из Трстеника и више других признања и награда.
Објавио је више књига од којих су најзначајније: (1) Монографија: Кочење моторних возила, 1988., (2) Уџбеник: Ефективност система у машинству, у сарадњи са Д. Зеленовић, III издање 1990., (3) Монографија: Инжењерство одржавања техничких система, 1993., (4) Уџбеник: Испитивање моторних возила, IV издање 1995. Објавио је или јавно саопштио око 200 радова, од којих у иностраним часописима и на иностраним скуповима око 40. Најзначајнији су му радови: (1) An approach to braking system reliability, FISITA Paper, London, 1972, (2) Theory of reliability and its application to vehicle brakes and braking systems, у сарадњи са Ч. Дубока, Proc. C46/76, IMechE, London, 1976, (3) Linear wear hypothesis for the prediction of brake lining life, Proc. C15/83 IMechE, London, 1983, (4) The influence of anti-lock devices on the reliability of braking systems, Proc. C183/85, IMechE, London, 1985, (5) Evaluation of the efficiency of heavy-duty drum brakes and their influence on the braking performance, u saradwi sa Glasner, E.C., SAE/FISITA paper No. 865129, Београд, 1986, (6) Analysis of the Braking Performance of Commercial Vehicle While Cornering, у сарадњи са Appel, H., Essers U., Goehring E., Powel R. и Glasner E.C., SAE/FISITA Paper No. 925071, London, 1992, (7) Operational Life Expectancy of Rubbing Elements in Automotive Brakes, у сарадњи са Ж. Арсенић и Ч. Дубока, Tribology International, Vol. 28, Nо 3, London, 1995, (8) Preven-tive maintenance of units having two kinds of wear failures, у сарадњи са Ч. Дубока и Ж. Арсенић, Yugoslav J of Operation Researches, Vol. 6, No. 1, Београд, 1995. Радови су му цитирани у иностраним часописима око 20 пута, а у домаћим часописима и у радовима преко 200 пута.
Остварио је запажене резултате и у инжењерско- конструк-цијским активностима. Један је од конструктора трактора ИМТ-555, и за који има два патента. Са сарадницима је развио и више конструкција пробних столова за испитивање кочница и фрикционих спојница, који се и данас користе на Машинском факултету у Београду и у неколико фабрика. За ове конструкције добијено је више домаћих патената.
Руководио је и био сарадник на преко 40 научно-истраживачких и развојних пројеката, претежно за потребе индустрије возила и компонената и Војске Југославије. Од њих су најзначајнији: (1) Истра-живање режима оптерећења моторних возила 1970-1975, (2) Истражи-вање поузданости моторних возила 1972-1976, (3) Истраживање система одржавања и снабдевања резервним деловима техничких средстава у ЈНА 1980-1988, (4) Истраживање карактеристика фрикционих механизама и кочних система моторних возила 1980-1990, (5) Моделирање триболошких особина фрикционих система возила, почев од 1991. године. Своје стручне и научне активности усмерио је у два подручја: (1) фрикциони и кочни системи моторних возила и (2) ефективност техничких система, посебно са становишта инжењерства поузданости и инжењерства одржавања, односно сигурности функционисања. У подручју фрикционих система бави се теоријским истраживањима и инжењерско-пројектантским пословима. Посебно су значајни доприноси у домену истраживања карактеристика фрикционих материјала, усмерени на моделирање одговарајућих процеса и могућности предикције понашања фрикционих материјала у реалним условима рада. С тим у вези су и резултати у развоју експерименталне технике, која је омогућила дефинисање одговарајућих југословенских стандарда, као и у развоју фрикционих материјала сопствених технологија и нових конструкција спојница и кочница моторних возила.
Истраживања ефективности техничких система су у почетним фазама била превасходно усмерена на шире подручје моторних возила, да би се касније проширила на машинске системе у целини. Ове активности су обухватиле више подручја ефективности техничких система, укључујући информационе системе о раду и одржавању, логистику и поузданост човека.