Проф. др Радоје Чоловић

Проф. др Радоје Чоловић, редовни професор Медицинског факултета Унивезитета у Београду рођен је у Југову, Пљевља 25.01.1944. године од оца Божа и мајке Даринке Клачар. Основну школу и гимназију завршио је у Пљевљима са одличним успехом. Медицински факултет у Београду уписао је школске 1963/64 а завршио 1968.године као најбоље дипломирани студент медицине и стоматологије у Србији и добио годишњу награду СЛД. Војни рок је одслужио 1970.године а затим је 6 месеци радио у Банатском Карађорђеву а потом 14 месеци на хируршком оделењу Клиничке болнице града Београда. На Другу хируршку клинику примљен је априла 1972.године где је специјализирао хирургију. Специјалистички испит из хирургије положио је са одличним успехом 1976.године. Током 1978.год. био је на краћим усавршавањима из кардиопулмоналне перфузије у Женолијеу и Лондону. Године 1981/82 провео је 12 месеци као стипендиста Британског Савета у Великој Британији код М.Најта, Лорда Смита од Марлоа и ЛХ Блумгарта (M. Knight-a, Lord-a Smith-a of Marlow i LH Blumgart-a). После тога више пута је боравио до 3 месеца у болницама Хамерсмит, Кингс Колеџ и Св Ђорђе (Hammersmith Hospital, King’s College Hospital i St George’s Hospital). Похађао је 11 последипломских курсева из хепато-билио-панкреатичне хирургије у Imperial College School of Medicine у Лондону.

            Докторирао је 1983.године. У звање асистента изабран је 1978, доцента 1985, ванредног професора 1990, а у звање редовног професора 1995.године. Од 1987. год. начелник је IX оделења Прве хируршке клинике а од октобра 1999.године до априла 2001. год. био је њен директор. Од марта 2001.године до краја 2002. године био је шеф катедре хирургије на Медицинском факултету. Ванредни је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1996. а редовни од 2000.године. За дописног члана САНУ изабран је 2003.године. Добитник је годишње награде СЛД за научноистраживачки рад за 2000.годину.

            Члан је Српског лекарског друштва од 1968.год. Више пута је био члан Управног одбора Хируршке секције СЛД а 12 година био њен секретар а председник у два мандата, од 2000 до 2004.год. када је изабран за њеног почасног председника. Члан је Удружења хирурга Југославије, почасни члан Удружења херниолога Југославије и члан више међународних хируршких друштава: Интернационалног удружења хирурга и гастроентеролога (IASG), Колегијума Интернационаих дигестивних хирурга(CICD), Европског удружења дигестивних хирурга (EDS) и Међународног хепато-билио-панкреатичног удружења (IHPBA). Члан је уредништва Акта Хирургика Југославика (ACI), Српског архива за целокупно лекарство и Архива за гастроентерологију.

            Публиковао је 320 радова: 19 у иностраним и 181 у домаћим часописима, 5 у зборницима радова с међународних конгреса, 22 у зборницима с домаћих конгреса, 39 у зборницима резимеа с међународних конгреса и 54 резимеа радова са домаћих конгреса. Одржао је 96 предавања, укључујући уводна предавања на конгресима и симпозијумима. Аутор је 4 књиге: Хирургија билијарног тракта, Завод за уџбенике и наставна средства, (ЗУНС), Београд 1998.године, Хирургија панкреаса (ЗУНС), Београд 1998.године, 50 година хируршке секције Српског лекарског друштва, Просвета, Београд, 2000.године и аутор и главни уредник књиге Хроника хирургије у Србији, Просвета, Београд, 2002.године. Коаутор је две књиге: Слезина (ЗУНС), 1997.године и Венски тромбоемболизам у хирургији ((ЗУНС), 2000.године Аутор је 13 поглавља у 6 књига укључујући и 2 уџбеника хирургије.

            Др Чоловић је испољио посебан интерес за хирургију јетре, жучних водова, гуштераче и слезине. Резултат тога било је објављивање већег броја радова и књига Хирургија билијарног тракта и Хирургија панкреаса. Др Чоловић је извршио близу 1000 интервенција на слезини без морталитета и са минималним морбидитетом. Из те области објавио је књигу Слезина и већи број чланака у домаћим и страним часописима.

            Честе тромбоемболичне компликације у хирургији праћене великом смртношћу подстакле су проф.Чоловића на изучавање венског тромбоемболизма у општој и абдоминалној хирургији. Резултат тог била је систематска превенција ове компликације која је довела до великог смањивања учесталости ове компликације до скоро занемарљиве учесталости и књигом Венски тромбоемболизам у хирургији.            Поред наведеног проф. Чоловић је дао више доприноса нашој хирургији и медицини, који би се могли сврстати у четири групе: 1. Он је први у нашој земљи описао болест познату под називима Интрахепатичка Литијаза, Оријентални холангиохепатитис и Рекурентни пиогени холангитис и то сва три њена облика и успешно оперисао више од 200 болесника а своје резултате објавио у већем броју публикација, поглавља у књигама и одржао већи број предавања, чиме је нашу медицинску јавност упознао са овим обољењем. 2. Он је дао значајан допринос реконструктивној хирургији билијарног тракта и са великим успехом оперисао више од 200 болесника и тако начинио једну од највећих личних серија ових болесника. Своје резултате објавио је у иностраним и домаћим часописима, у књигама и одржао већи број предавања. 3. Проф.Чоловић је у домаћим и страним часописима описао већи број веома ретких оболења и компликација од којих су нека по први пут описана те тако имају и архивски значај. 4. Последњих година, проф.Чоловић се бавио и изучавањем историје наше хирургије. Резултат тога рада су књиге 50 година Хируршке секције Српског лекарског друштва и Хроника хирургије у Србији. Од посебног значаја је књига Хроника хирургије у Србији која у ствари представља историју хирургије у Србији. У тој књизи он је написао неколико најзначајнијих поглавља и биографије већег броја најзначајнијих хирурга Србије. У нашој медицинској историографији није било свеобухватног дела које би обрађивало развој неке медицинске дисциплине у Србији од периода увођења модерне медицине средином друге половине 19.века. Хроника хирургије у Србији је прво такво дело и зато представља и дело од великог значаја. Оно би могло бити подстицај и да се обради развој других грана медицине у нас.