Проф. др Ђуро Курепа

Проф. др Ђуро Курепа рођен је 1907. године у Мајским Пољанама (Глина), као 14. дете својих родитеља. Завршио је Филозофски факултет, групу математика са физиком, у Загребу, а затим Faculté de sciences, Collège de France у Паризу. Државни докторат положио је на Сорбони. Имао је током више година допунске студије и студијске боравке: у Математичком институту у Варшави, затим на Универзитетима у Паризу, Кембриџу, Бостону, Чикагу, Берклеју, Лос Анђелесу и Принстону. Био је асистент дневничар на Филозофском факултету у Загребу, суплент Прве мушке гимназије у Загребу, доцент, па ванредни професор на Филозофском факултету у Загребу. Такође је био гостујући професор на Columbia University и University of Colorado. Био је управник Математичког завода у Загребу, као и управник Одсека математских, механичких и астрономских наука Природно-математичког факултета у Београду.
Имао је разне друштвене функције: председник Просветног савета Србије, потпредседник Међународне образовне матема-тичарске комисије, оснивач и први председник Друштва математичара и физичара Хрватске, председник Савеза друштава математичара, физичара и астронома Југославије, председник и почасни члан Балканског математичког савеза, почасни члан Memorial Society for United States and Canada, дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности, члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, редовни члан Српске академије наука и уметности.
Био је члан матичне комисије за оснивање Природно-математичког факултета у Загребу, Балканског математског савеза у Букурешту, Мултидисциплинарног центра универзитета у Београду. Један је од оснивача Научног Друштва Србије 1969. године и Факултета организационих наука; један је од оснивача и уредника часописа Гласник математичара, физичара и астронома и часописа Mathematica Balcanica.
Носилац је награде АВНОЈ-а за математику 1976. године. Активно је учествовао на око 100 међународних, регионалних и националних конгреса и симпозијума; одржао је преко 100 предавања као гост наших и иностраних установа.
Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе: Објавио је преко 1700 научних и стручних радова, књига и рецензија. Ту су посебно: Докторска дисертација (1935), Le probleme de Suslin et les espaces abstraits – затим Sur la puissance des ensembles partiellement ordonnés – Sur écart abstrait – On the cardinal number of ordered sets and symmetrical structures – On the left factorial function – Left factorial function in complex domain – Genesis of uniform spaces. Затим књиге: Теорија скупова и виша алгебра I, II (три издања).
Најважнији научни доприноси: Увођење математичких дрвета – Увођење небројевног растојања (већ најједноставнији случај даје тзв. униформне просторе). Поопштење матрица – Формулисање многобројних изрека које су се показале као постулати – Увођење разних посебних структура у облику дрвета, простора, графа – Посебне функције (целуларност, леви факторијал) – Разни принципи максималности, дуалности те резултати о постојаним тачкама – Систематска истраживања када је супремум достигнут – Везе: елементарно-неелементарно, коначно-бесконачно, школска математика – највише математика.
У математичкој терминологији има више назива и појмова у вези с Курепом: Курепин простор (i), дрво, породица, уређење, хипотеза, ослабљена K. хипотеза о дрветима, хипотеза о левом факторијалу, K. попуњење, K -скуп, K´- скуп, K´ функција, K – функција, Ka.- матрица, K -групе.