Prof. dr Đuro Kurepa

Prof. dr Đuro Kurepa rođen je 1907. godine u Majskim Poljanama (Glina), kao 14. dete svojih roditelja. Završio je Filozofski fakultet, grupu matematika sa fizikom, u Zagrebu, a zatim Faculté de sciences, Collège de France u Parizu. Državni doktorat položio je na Sorboni. Imao je tokom više godina dopunske studije i studijske boravke: u Matematičkom institutu u Varšavi, zatim na Univerzitetima u Parizu, Kembridžu, Bostonu, Čikagu, Berkleju, Los Anđelesu i Prinstonu. Bio je asistent dnevničar na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, suplent Prve muške gimnazije u Zagrebu, docent, pa vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Takođe je bio gostujući profesor na Columbia University i University of Colorado. Bio je upravnik Matematičkog zavoda u Zagrebu, kao i upravnik Odseka matematskih, mehaničkih i astronomskih nauka Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu.
Imao je razne društvene funkcije: predsednik Prosvetnog saveta Srbije, potpredsednik Međunarodne obrazovne matema-tičarske komisije, osnivač i prvi predsednik Društva matematičara i fizičara Hrvatske, predsednik Saveza društava matematičara, fizičara i astronoma Jugoslavije, predsednik i počasni član Balkanskog matematičkog saveza, počasni član Memorial Society for United States and Canada, dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bio je član matične komisije za osnivanje Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, Balkanskog matematskog saveza u Bukureštu, Multidisciplinarnog centra univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača Naučnog Društva Srbije 1969. godine i Fakulteta organizacionih nauka; jedan je od osnivača i urednika časopisa Glasnik matematičara, fizičara i astronoma i časopisa Mathematica Balcanica.
Nosilac je nagrade AVNOJ-a za matematiku 1976. godine. Aktivno je učestvovao na oko 100 međunarodnih, regionalnih i nacionalnih kongresa i simpozijuma; održao je preko 100 predavanja kao gost naših i inostranih ustanova.
Najvažniji radovi kojima je uticao na razvoj teorije i prakse: Objavio je preko 1700 naučnih i stručnih radova, knjiga i recenzija. Tu su posebno: Doktorska disertacija (1935), Le probleme de Suslin et les espaces abstraits – zatim Sur la puissance des ensembles partiellement ordonnés – Sur écart abstrait – On the cardinal number of ordered sets and symmetrical structures – On the left factorial function – Left factorial function in complex domain – Genesis of uniform spaces. Zatim knjige: Teorija skupova i viša algebra I, II (tri izdanja).
Najvažniji naučni doprinosi: Uvođenje matematičkih drveta – Uvođenje nebrojevnog rastojanja (već najjednostavniji slučaj daje tzv. uniformne prostore). Poopštenje matrica – Formulisanje mnogobrojnih izreka koje su se pokazale kao postulati – Uvođenje raznih posebnih struktura u obliku drveta, prostora, grafa – Posebne funkcije (celularnost, levi faktorijal) – Razni principi maksimalnosti, dualnosti te rezultati o postojanim tačkama – Sistematska istraživanja kada je supremum dostignut – Veze: elementarno-neelementarno, konačno-beskonačno, školska matematika – najviše matematika.
U matematičkoj terminologiji ima više naziva i pojmova u vezi s Kurepom: Kurepin prostor (i), drvo, porodica, uređenje, hipoteza, oslabljena K. hipoteza o drvetima, hipoteza o levom faktorijalu, K. popunjenje, K -skup, K´- skup, K´ funkcija, K – funkcija, Ka.- matrica, K -grupe.