Др. Александар Иванчић

Др. Александар Иванчић је рођен је у Београду 1964. године, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1989. године на Машинском Факултету у Београду, смер Термотехника. Убрзо након тога одлази у Шпанију. Између 1991. и 1999. године радио је као истраживач у Технолошком центру за пренос топлоте и масе (Heat and Mass Transfer Technological Center) Политехничког Универзитета Каталоније.

Научни рад др Иванчића усмерен је на енергетске системе и њихов утицај на човекову околину, уз посебан акценат на енергетику зграда и урбаних подручја. Значајан је његов допринос у области енергетике у архитектури и урбанизму а посебно у развоју зграда нулте енергетске потрошње и интелигентних градова.

Др Иванчић је виши консултант у Aiguasol Engineering (Барселона, Шпанија). Такође сарађује као члан стручног одбора Центра за иновације Сколково (Москва, Русија) и члан је Међународног Института за архитектуру и урбанизам на Keio University (Токио, Јапан). Члан је мреже за промовисање иновација „Ideas2Value“ и Асоцијације Инжењера Каталоније. Тренутно је ангажован на два истраживачка пројекта у оквиру „Horizon 2020“ програма Европске заједнице.

Магистрирао је у фебруару 1995. године на Политехничком Универзитету Каталоније, у Барселони, из области термоенергетике. На истом универзитету је и докторирао у јулу 1998. године на тему: Нумеричка симулација природне и принудне конвекције у цилиндричним доменима. Примена на акумулацију топлоте.

Од 1999. године развија свој научни и истраживачки рад на пољу примењене енергетике у архитектури и урбанизму. У период 1999.-2011. био је директор одсека за енергетику у Агенцији Barcelona Regional. У периоду 2002.-2003. др Иванчић је уз рад у Barcelona Regional вршио дужност Техничког директора Агенције за Енергетику града Барселоне.

У периоду 1999.-2011. др Иванчић је био не само лидер више европских и националних истраживачких пројеката у Шпанији, већ је његов допринос био кључни да се на основу, постављених и развијених аналитичких модела, тим пројектима утврде  научне основе и истраживачки циљеви нових пројеката Европске Комисије. Вреди посебно издвојити два пројекта која су утицала на оријентацију истраживачке политике Европске Комисије из области енергетике. Пројекат „Barcelona Renovable 2004“ награђен је од стране Европске Комисије 2000. године. Развој, имплементација и резултати тог пројекта допринели су оријентацији иницијативе „Concierto“, у оквиру FP6 и FP7, за коју је др Иванчић био укључен као саветник Европске Комисије. Иницијатива „Concierto“ је у садашњем програму „Horizon 2020“ прерасла у иницијативу Интелигентних Градова (Smart Cities).

Др Иванчић је био научни директор енергетског плана града Барселоне који је добио европску награду „Climate Star 2002“ коју додељује Climate Alliance. Овај пројекат имао је значајан утицај на формирање енергетске политике усмерене на европске градове која је касније кристализована у Споразума градоначелника за заштиту климе и енергетику (Covenant of Mayors for Climate & Energy).

Упоредо са поменутим активностима, др Иванчић је активан као предавач на Катедри УНЕСКО за Одрживи Развој, при Политехничком Универзитету Каталоније (1999.-2003.), у мадридској Escuela de Organización Industrial (2001.-2004.), и на Универзитету Рамон Љуљ (2009.-2011.). У периоду 2010-2012. био је ванредни професор одсека за Енергетику и Грађевинску технологију на Barcelona Institute of Architecture.

У последњих петнаест година др Иванчић био је предавач по позиву (invited lecturer) на више од двадесет светских универзитета, укључујући Princeton University, Universita della Svizzera Italiana, Aalto University, New Delhi School of Planning and Architecture, Keio University, између осталих. Такође је био предавач по позиву и на преко двадесет скупова, укључујући конгресе, конференције и симпозијуме, организованих од стране престижних институција, као на пример: Светска Енергетска Агенција (International Energy Agency), Germa Marshal Fund, Енергетска Агенција Шведске, Siemens Global Leading Campus, између осталих. Због доприноса технологији даљинског грејања и хлађења коришћењем отпадне енергије, у период 2004.-2010. био је увршћен у европску радну групу за даљинско хлађење под покровитељством европске асоцијације Euroheat & Power.

Др Иванчић је аутор или ко-аутор пет књига и десет поглавља књига. Вреди истаћи наслове: „Energy Scapes“(Gustavo Gili, Барселона, 2010.), „Solar Heating and Cooling Technology Roadmap“(European Technology Platform on Renewable Heating and Cooling, Брисел, 2014.), „Casos Prácticos de Eficiencia Energética en España“(Fundació Gas Natural, Барселона 2010.), „Energy Improvement Plan for the City of Barcelona“(Barcelona City Council, Барселона, 2002). Поред тога, објавио је преко 50 чланака у научним часописима, зборницима радова као и бројне текстове у техничкој литератури. Од 2009. године члан је Уредништва научног часописа Архитектура и урбанизам, у издању Института за архитектуру и урбанизам Србије. Рецензент је угледних међународних научних часописа из области енергетике, као на пример: Applied Energy (Elsevier), Energy and Buildings (Elsevier) и Advances in Building Energy Research (Taylor & Francis).

Био је по позивучлан комисија за евалуацију научних пројеката од стране Министарства образовања Андоре и Истраживачког савета Маурицијуса, као и члан комисије за доделу награда на Светском конгресу интелигентних градова (Smart City World Congress).

Др Иванчић је такође активан у дивулгацији српске културе у Шпанији. Превео је на шпански језик књигу „Град Кенотаф“ Професора Богдана Богдановића.