Проф. др Ђорђе Јовић

Проф. др Ђорђе Јовић, научни саветник у Институту “Винча”, рођен је 1929. године у Врднику од оца Милоша и мајке Катице Поповић. Основну школу завршио је у Врднику, средњу у Новом Саду, а Природно-математички факултет, група за физику у Београду 1956. Докторирао је на Универзитету у Београду 1965. Запослио се у Институту за нуклеарне науке “Борис Кидрич” у Београду 1957. г. Године 1979. изабран је за в.д. директора Института, а 1980. и 1984. године за генералног директора Института Винча. Скупштина Универзитета у Београду изабрала га је за проректора Универзитета у Београду за науку у 2 мандата 1981. и 1983. године. После проведене 31.5 године у Институту, изабран је за преседника Привредне коморе Београда, затим за министра за науку и технологију у Влади Србије. Од 1992. био је представник Привредне коморе Југославије у Тел Авиву, а од 1994. до 1997. био је директор Комерцијално-техничког бироа при амбасади СР Југославије у Москви.
У току рада у Институту “Винча” изабран је у звање научног саветника и редовног професора на Природно-математичком факултету и у Центру за мултидисциплинарне студије. Радио је и на подизању младих научних кадрова, руководио је израдом већег броја докторских дисертација, магистарских радова у Институту.
Др Јовић, боравио је у више наврата у иностранству. Био је као стипендиста M.A.A. у Бечу у лабораторији за неутронску физику AB Atomenergy Stokholm, затим у Лабораторији за неутронску физику Дубна СССР. Боравио је у САД-у на Massachussetts institut of tehnology и на Argon National laboratory.
У првој фази истраживачких активности везан је за рад у области нуклеарне, неутронске и реакторске физике. У тој фази радио је на анализи приноса неутрона из (d, n) нуклеарних реакција, мерењу спектра термалних неутрона на нашем реактору. Основана је Лабораторија за физику чврстог стања. Тад је започета и градња Кристалног неутронског спектрометра и Спектрометра за мерење времена прелета неутрона (Time of flight). Истраживања помоћу расејања неутрона била су међу најмодернијима у свету. У другој фази научног рада је истраживање физике кондензованих система. Изведени су први експерименти на упознавању основних одлика неутронских снопова нуклеарног реактора. Нова експериментална искуства омогућила су успешан рад на изучавању структуре и динамичких особина течног алуминијума, калаја, натријума и др. Ови експерименти, међу првима у свету, представљају значајан допринос познавања природе течности. Почетком седамдесетих створене су нове могућности за тестирање теоријских модела и других нумеричких метода помоћу великих рачунарских система. Порастао је интерес за извођење нових експеримената расејања неутрона на течним металима.
Др Јовић је са сарадницима извео низ експеримената и нумеричких израчунавања која су допринос објашњавању структуре и динамичких особина течности, како у односу на њихова термодинамичка, тако и за израчунавање корелационих функција и добијања међуатомског потенцијала интеракције.
Др Јовић је објавио преко 50 научних радова у еминентним међународним и домаћим часописима и зборницима. Најважнији научни радови су: Double-crystal Neutron Spectrometer-Collective Atomic Motions in Aluminium stidied by cold neutron scattering – Thermal Neutron Spectrum Measurements from the Yugoslav Heavy Water Reactor – Virtual Magnon States in Dilute Alloys – Virtual Spin-Vawe State below and obove the Curie – Temperature in a Dilute Fe (Cr) Alloy-Dinamic and Magnetic Properties of Solids and Liquids – The Molecular Dynamics along the Co-existance of Liquids – The Molecular Dynamics along the Co-existance of Liquid-Gas System – Disperxion Relation in Heavy Ice – The Structure Factor in Liquid Sn – Temperature Dependence of the Distribution Functions in Liquid Tin – Structure Factor and Radial Distribution Function in Liquid Aluminium – On the pair Interaction Potentials in Liquid Al and Sn – Temperature Depen-dence on the Second and Fourth Order Moments for Liquid Al and Sn.
За постигнуте резултате, добио је више признања као што су: Јубиларна награда поводом 20 година рада Института Винча; 1977. Годишња награда Института, Награда АВНОЈ-а за 1989. годину, затим Медаља заслуга за народ и Орден рада са црвеном заставом.