Проф. др Драгиша Николић

Проф. др Драгиша Николић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1903. године у Паковраћу, од оца Тихомира и мајке Милојке Ћосић. Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1928. године. Докторат пољопривредних наука одбранио је на Пољопривредном факултету у Загребу 1936. године. По завршеним студијама провео је 9 месеци на специјализацији у Немачкој, а потом се запослио крајем 1930. у Министарству пољопривреде.  Изабран је за редовног професора Пољопривредног факултета у Земуну за предмет: Опште сточарство 1951., а 1970. за предмет Оплемењивање домаћих животиња. На овом факултету обављао је функцију декана, председника Савета Факултета, старешине сточарског одсека, шефа катедре. Оснивач је предмета и Катедре за оплемењивање домаћих животиња, био је први председник Заједнице пољопривредних факултета у Југославији. Био је одговорни уредник Зборника радова Факултета више од 20 година и главни уредник споменице: 50 година Пољопривредног факултета у Београду. Оснивач је и први председник Југословенског друштва за проучавање и унапређење сточарства.
Друштвена активност: проф. Николић је био 20 година генерални секретар предратног удружења Југословенских агронома, члан управе Пољопривредног друштва, Главне сточарске земљорадничке задруге, председник секције Универзитетских наставника, оснивач и дугогодишњи председник и почасни председник Југословенског друштва за проучавање и унапређење сточарства и Српског пољопривредног друштва.
Још у току студија награђен је за научни рад (1928.). Овом делатношћу проф. Николић се бавио пуних 70 година. Његова истраживања односила су се на проучавање производних и других особина домаћих неиспитаних раса и сојева оваца, а посебно квалитета њихове вуне и утврђивање најефикаснијих метода отклањања постојећих недостатака; испитивање најподеснијих метода укрштања домаћих раса оваца и свиња са племенитим расама у сврху повећања производње вуне, односно меса; проучавање еколошких утицаја на принос и квалитет вуне, могућности аклиматизације иностраних племенитих раса говеда, свиња и оваца увезених у нашу земљу; Био је носилац великог пројекта који је финансиран од САД и наше земље, а обухватио је испитивање производних особина различитих раса свиња гајених у чистој раси и њихових мелеза из различитих комбинација укрштања. Резултати рада на овом пројекту објављени су у 8 научних радова.
Учествовао је на већем броју међународних конгреса и саветовања: Интернационални зоотехнички конгрес у Цириху 1939. године, Мадриду 1956., Хамбургу 1961. године; саветовања Европске зоотехничке федерације и састанци њене комисије за овце и козе у Сијени и Риму 1953., Луцерну 1954., Редингу 1955., Луксембургу 1957., Бриселу 1958., Београду 1959., Бадену код Беча 1962., Риму 1963. и Хагу 1965. године.
Објавио је сам или као коаутор, 62 научна рада, 60 важних стручних радова, преко 100 стручних расправа, чланака, реферата и саопштења, 7 уџбеника, 13 стручних књига и публикација, преко 200 стручно популарних чланака и велики број приказа књига и научних радова страних и домаћих. Најважнији радови су: Прилог познавању цигаја овце – Прилог познавању квалитета вуне наших раса и сојева оваца – Прилог познавању квалитета вуне шарпланин-ског соја оваца – Познавање сјеничког соја оваца и мере за његово побољшање – Утицај укрштања 3 расе свиња на интензитет пораста и конверзију хране у тову – Утицај међусобног укрштања мелеза Ф1 генерације 3 расе свиња на плодност крмача. Написао је универзитетски уџбеник Опште ратарство, објављен у седам издања. Најважнији научни доприноси су: проучавање домаћих раса и сојева оваца и свиња – селекција домаћих животиња, посебно укрштањима између разних раса оваца и свиња у сврху стварања продуктивнијих популација повећања производних капацитета. Његове оригиналне методе одгајања и селекције примењују се данас у бројним популацијама домаћих животиња у нашој земљи.
Организовао је бројна научна саветовања из области унапређења сточарске производње. Руководио пет година научном екипом за извршење пројекта: укрштање три расе свиња према уговору са Министарством пољопривреде САД и од истог добио писмену похвалу за успешно извршење наведеног пројекта.