Проф. др Бранислав Вуловић

Проф. др Бранислав Вуловић рођен је у Ивањици 1921. године. Дипломирао је 1949. године на Архитектонском факултету у Београду, и докторирао на истом факултету 1964. године. Од 1952. године ради на Архитектонском факултету, где је биран у сва звања почев од асистента, а 1976. године изабран је за редовног професора. Предавао је предмет Историја архитектуре. Био је сарадник Археолошког института и Републичког завода за заштиту споменика културе. Обавио је већи број студијских путовања у иностранству, а учествовао је и у раду бројних међународних саветовања, конгреса и симпозијума.

            Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе: Значајни су му радови из области историје и заштите културних и историјских споменика. Објавио је велики број радова, посебно о појединим средњевековним манастирима.

            Најзначајнији су:

            Раваница, њено место и њена улога у развитку сакралне архитектуре Поморавља;

            Грачаница, прилози за историју, архитектуру и живопис;

            Архитектура античких храмова у Нубији;

            Стари конак у комплексу зграда манастира Пећке Патријаршије и др.

            Најважнији научни доприноси:

Својим радовима проф. Вуловић је допринео дубљем упознавању и откривању лепота и вредности архитектуре српских манастира и осталих споменика културе.

            Његови доприноси су врло значајни јер је он извршио и анализу утицаја и развоја архитектуре на културни и привредни развитак појединих подручја и насеља у српској средњевековној држави.

            На основу својих истраживања дао је предлоге шта треба предузети у циљу очувања, заштите и ревитализације наших културних и сакралних споменика.