Проф. др Илија С. Стојановић

Проф. др Илија С. Стојановић, редован професор Електротехничког факултета у пензији, рођен је 1924. године, у Оточцу, Лика од оца Стеве и мајке Смиље Илић. Школовао се у Оточцу, Госпићу и Београду, где је 1950. дипломирао на Одсеку за телекомуникације Електротехничког факултета Универзитета у Београду. На истом Факултету је одбранио докторску дисертацију 1957. и биран је у сва звања, од асистента (1953.) до редовног професора (1971.).

Основао је Катедру модерних телекомуникација чији је шеф био 19 година, а доцније и управник Завода за телекомуникације и рачунарску технику. У периоду од 1961. до 1963. био је продекан факултета, а четири мандата биран је за председника Савета Факултета. Пензионисан је 1989., а од оснивања МОБТЕЛ-а 1994. у њему стално ради у својству специјалног саветника.

Сем наставне делатности на матичном факултету, проф. Стојановић је држао наставу и на Електротехничким факултетима у Подгорици, Новом Саду и Бања Луци. Поред рада на Факултету дуго година је био научни саветник у РТВ Београд, Институту “Михајло Пупин” и у ВФ фабрици Електронске индустрије у Земуну.

Проф. Стојановић је предавао предмете: Основи комуникација, Техника веза, Радио-релејне везе, Шумови у телекомуникацијама и Принципи модерних аналогних и дигиталних комуникација. Узео је видног учешћа на последипломским студијама, где је дуго година био шеф Смера за телекомуникације. Водио је и већи број магистарских и докторских теза.

Као научник проф. Стојановић је публиковао низ чланака у најугледнијим часописима у САД, В. Британији, Француској и СССР. Светски запажене доприносе он је дао у области радио-комуникација.

Објавио је преко 50 научних и стручних радова, од чега 5 књига и 23 пројеката. Више радова је штампао у страним часописима. Најважнији доприноси су у следећим радовима: Influence des variations du temps de propagation de groupe sur la bande passante video d’ un faisceau hertzien; Determination of integration limits in calculating distortion noise power; Antenna feeder mismatch effects on error probability in digital systems (коаутор); A new probaabilistic approach to the definition of radio coverage zone; Tracking a pair of unresolved targets with monopulse radar; Sharing criteria and interference aspects for space communication services; Error rate prediction for NCSFK digital mobile radio systems; Algorithm for obtaining a self-synchronising M-ary code enabling data compression; Effects of the selection diversity on error performance of digital mobile radio systems (коаутор); A design concept for reconfigurable mobile radio networks with slow-frequency-hopping systems (коаутор); Performance of direct sequence spread-spectrum receiver using decision feedback and transversal filters for combatting the narrow-band interference (коаутор).

Као посебан допринос вредно је истаћи универзитетски уџбеник “Основи телекомуникација” (девет издања) која претставља јединствен уџбеник на свим југословенским универзитетима.

Научни и стручни радови, публиковани у иностраним и домаћим публикацијама и зборницима, посвећени су телекомуникацијама. У њима је проф. Стојановић остварио следеће научне доприносе: објашњење утицаја изобличења насталог услед варијације времена простирања групе на пренос видео сигнала; проналажење рекурзивног обрасца за бесконачне редове образоване од производа беселових функција; предлог новог демодулатора FM сигнала који изузетно отпоран на интерференцију; увођење појма зоне покривања и њено израчунавање; предлог за коришћење decision feedback филтера у адаптивним системима са проширеним спектром за редукцију интерференције; нов пријемник у системима са проширеним спектром.

Проф. Стојановић, као врстан инжињер, градитељ, пројектант и конструктор везао је своје име за најзначајније системе и конструкције. Он је био један од водећих стручњака при увођењу телевизије, изградњи мреже радио-релејних веза по читавој Југославији, пројекту и изградњи сателитске станице у Ивањици, изградњи веза по далеководима високог напона. У последњих пет година он се посветио увођењу мобилних телекомуникација у Србији и представља једног од твораца овог система.

Као педагог и професор уживао је изузетан углед. Један од најбољих предавача, писац познатог уџбеника “Основи телеко-муникација“, који је увео у свет телекомуникација готово све данашње инжињере, он је својим ђацима остао у дубоком сећању.

Посебно треба истаћи делатност проф. Стојановића на међународном плану у области телекомуникација. Он је активан учесник готово свих Међународних конференција о коришћењу радио спектра од 1961. Исто тако учествовао је у раду International Telecommunication Union (ITU). У том послу је имао изузетних успеха.

Године 1984. председавао је Комитету за планирање FM радиодифузије; 1985. био је биран за председника Светске конференције за коришћење геостационарне сателитске орбите и планирање радио служби које је користе; 1988. био је изабран поново за председника Друге и финалне сесије ове Конференције; 1986. је биран за председника Plenary Assembly of the CCIR (Commite Consultative Internationale de radiocommunications); 1987. изабран је за председника Панела експерата за будућу улогу и организацију IFRB (International Frequency Registration Board); 1989. изабран је за члана High Level Committee of ITU.

Добитник је Седмојулске награде (1970.), две награде РТ Београд за најбоље научно дело из телекомуникација и две награде ЕТАН-а за најбољи рад у области телекомуникација. Носилац је више одликовања. Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметости 1985. године.