Проф. др Јован В. Сурутка

Проф. др Јован В. Сурутка, академик, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, рођен је 1921. године, у Бања Луци од оца Војислава и мајке Лепосаве Суботић, где је завршио и гимназију 1939. Дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду 1947. и одмах је постављен за асистента у Институту за телекомуникације Српске академије наука и уметности.

Године  1950. изабран је  за предавача на Електротехничком факултету у Београду за предмет Теоријски основи телекомуни-кационе технике. Године 1954. изабран је за доцента а 1959. за ванредног професора за предмет Теоријска електромагнетика. За редовног професора за исти предмет је изабран 1968. године. Поред предмета за који је биран, предавао је и предмете Антене и простирање радиоталаса  и Основи електротехнике, као и неколико предмета на последипломским студијама.

Утемељивач је модерне електромагнетике у нашој земљи. Његови уџбеници “Електромагнетика” (7 издања, прво 1965. и награда Универзитета) и “Основи електротехнике” ( 9 издања, прво 1978.) су и данас веома актуелни. Посебно је значајан његов допринос организацији наставе и научног рада на Електронском факултету у Нишу и Електротехничким факултетима у Бања Луци, Скопљу и Новом Саду.

У два изборна периода (1962.-64. и 1969.-71.) био је декан Електротехничког факултета, председник Факултетског савета, више година члан Савета за високо школство СРС, Универзитетског савета Универзитета у Нишу и члан Савета Радио Телевизије Београд. За резултате у научном раду добио је Октобарску награду града Београда (1967.), Годишњу награду ЕТАН-а (1970.), годишњу награду РТБ (1971. и 1978.), Повељу РТБ (1977.), Повељу и Велику Плакету Универзитета у Нишу (1980.), Почасни докторат Универзитета у Бања Луци (1988.), Теслину нагаду за научни рад (1993.) и Теслину медаљу (1998.). Одликован је Орденом рада са златним венцем (1965.), Орденом Републике са сребрним венцом (1978.) и Орденом заслуга за народ са златном звездом (1986.).

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1974., а за редовног члана 1983. Године 1988. изабран је за почасног члана Инжењерске академије Југославије.

Научна и стручна делатност проф. Сурутке се одвија у следећим главним областима: теоријској и примењеној електромагнетици, теорији и конструисању антенских система, простирању радио таласа у природним срединама и планирању система за емитовање и дифузију радио и телевизијских програма.

Самостално или у заједници са својим сарадницима објавио је око 145 радова, од којих је велики број публикован у угледним страним часописима, зборницима радова, а и у документима ITU-R (International Telecomunication Union- Radiocommunication), односно бившег CCIR -а. Поред тога аутор је око 50 већих пројеката и елабората. Аутор је веома запажене монографије “Јоносфера и њен утицај на простирање кратких таласа”, као и 45 пројекта и елабората. Као дугогодишњи технички саветник РТ Београд, ЈРТ и РТ Црне Горе имао је водећу улогу у конципирању и изградњи свих радио и ТВ мреже у Србији и Црној Гори. Више година је био члан Радне групе Техничке комисије Европске уније за радиодифузију.

Најважнији радови, којима је утицао на развој теорије и праксе односе се на област линеарних антена и антенских система. Теоријски и практични доприноси у овим радовима сврставају академика Сурутку у ред врхунских стручњака и пионира у овој области у нашој земљи и шире. Његови радови и радови његових сарадника су допринели да Електротехнички факултет у Београду стекне углед значајног центра за истраживање на подручју линеарних антена.

Академик Сурутка се бавио највише проблематиком линеарних антена, али је дао значајан допринос и у области спрегнутих линеарних радијатора и антенских система за усмерено зрачење. Значајну групу радова чине радови где је у анализи линеарних антена коришћен и афирмисан варијациони метод. Проф. Сурутка и његови сарадници су проширили примену варијационог рачуна на широку класу линеарних антена, извели одговарајуће формуле и развили програме за израчунавање улазне импедансе и расподелу струје за многе линеарне антене.

У каснијим фазама истрживања коришћени су поступци засновани на интегралним једначинама Hallen -овог типа и интегродиференцијалним једначинама Pocklington -овог типа. За нумеричко решавање ових једначина је коришћен једноставан, али ефикасан метод подешавања у тачкама (Roger Harrington) са полиномском апроксимацијом струје у антенским проводницима (Академик Бранко Поповић).

Поред већег броја значајних доприноса теорији и методама прорачуна, из ових истраживања су произашла и оригинална техничка решења у области пројектовања и градње антена за сва фреквенцијска подручја (сем микроталасног). Развијен је поуздан метод за израчунавање, не само електростатичких, већ и високофреквенцијских напона које индукује струја у антени.

Метод проф. Сурутке за елиминацију статичког електрицитета са изолованих затега високих стубних антена предајника велике снаге, који се често цитира у стручној литератури, дао је значајан допринос у решавању тог проблема при градњи економичних и ефикасних антена, за које је проф. Сурутка добио и признања (ITU-R и РТС 1998.). Такође је познат његов врло оригиналан метод за подешавање СТ антена са усмереном карактеристиком зрачења.

Значајно је допринео расветљавању проблема сопствених и међусобних импеданси спрегнутих паралелних радијатора неједнаких дужина и у различитим међусобним положајима. Поред линеарних антена многи радови проф. Сурутке обухватају разноврсне проблеме електростатике и стационарних магнетних поља.

Задњих година академик Сурутка је са сарадницима велику пажњу посветио проблемима заштите персонала и грађана од јаких нејонизујућих електромагнетских поља снажних радиодифузионих предајника. Развијене су једноставне и поуздане методе за израчунавање блиског електричног и магнетског поља и зона сигурности стубних СТ/ДТ антена, а посебно краткоталасних диполских завеса, које су примењене у нашој земљи и прихваћене од стране радних група ITU-R. Био је иницијатор и научни руководилац израде дигиталног модела топографске карте Југославије.