Проф. др Милан Т. Јовановић

Проф. др Милан Т. Јовановић рођен је 1939. године у Крагујевцу од оца Томе Јовановића, електро-машинског инжењера, и мајке Ружице, домаћице. Основну школу завршио је у Крагујевцу, док је гимназију започео и завршио у Београду. Технолошко-металуршки факултет уписао је 1957. године, а дипломирао је са просечном оценом 9 на Металуршком одсеку истог факултета 1962. године.
У Лабораторији за реакторске материјале Института за нуклеарне науке «Винча» запослио се одмах после завршетка студија и у истој Лабораторији (садашња Лабораторија за материјале) био је запослен до краја 2002. године када одлази у пензију. Као стипендиста Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) школске 1968/1969. године боравио је у Енглеској где је на Универзитету у Бирмингему магистрирао. Докторирао је 1978. године на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. За научног сарадника изабран је 1979.,а за вишег научног сарадника 1986. године. У звање научног саветника изабран је 1993. године. Више пута боравио је у Канади. Током 1985 и 1986. године био је на пост-докторској специјализацији на Универзитету у Торонту, а од 1993. са повременим прекидима до 1997. године на Универзитету Алберта у Едмонтону, боравио је као професор по позиву. Све до одласка у пензију налазио се на месту шефа Одељења за метале. После одласка у пензију и даље је активан у истраживачком раду.
др Милан Т. Јовановић је члан председништва Савеза инжењера металургије Србије и Црне Горе и редакције часописа «Journal of Serbian Chemical Society». Члан је Аmerican Society for Metals (ASM), American Metallographic Society и Society for Advanced Materials Processing Engineers (SAMPE). Са групом сарадника био је 1977. године награђен Годишњом наградом Института у Винчи, а 1981. године и Годишњом наградом Лабораторије за материјале. Неколико пута радови су му били награђени на конференцијама ЕТАН-а, а један дипломски рад чији је био научни руководилац добио је Октобарску награду града Београда 1991. године.
Целокупна научна активност др Милана Т. Јовановића везана је за основна и усмерена истраживања у области физичке металургије и науке о материјалима. Објавио је укупно 165 научних и стручних радова, од тога 45 радова у међународним часописима и 14 радова у националним часописима, а реферисао 72 рада на међународним и домаћим конференцијама. Осим тога, под његовим научним руководством урађена су четири дипломска рада, пет магистарских радова и једна докторска теза.
Велики део истраживачке делатности др Милана Т. Јовановића био је посвећен фундаменталном испитивању процеса ојачавања легура. У више научних радова, као и у докторској тези, испитивани су механизам термичког таложења, утицај претходне деформације на кинетику термичког таложења (деформационо старење), као и механизам термичког таложења које се одвија под истовременим дејством температуре и деформације (динамичко деформационо старење.
Бавећи се истраживањем микроструктуре и механичких особина металних материјала за примену на високим температурама (суперлегуре и интерметална једињења) др Милан Т. Јовановић објавио је више научних радова. Посебно поглавље међу овим истраживањима било је добијање суперлегура са усмереном, па чак и монокристалном структуром. Технологија производње турбинских лопатица млазних авиона са усмереном и монокристалном структуром припада области високе технологије, а група истраживача у Лабораторији за материјале успела је да добије одливке суперлегура са таквом структуром. У новије време бавио се истраживањима у области интерметалних једињења, тј. алуминида никла и титана који представљају најновију генерацију металних материјала за примену на повишеним температурама.
Током неколико година боравка у Канади и сарађујући са канадском нуклеарном агенцијом (AECL) и истраживачким центром HYDRO, резултатима својих истраживања допринео је бољем упознавању многобројних параметара који утичу на процес тзв. успореног пуцања хидрида. Његови резултати у области лома хидрида допринели су бољем упознавању процеса настајања хидрида, као и њиховог утицаја на особине материјала који се користе у нуклеарној технологији.
Са групом сарадника радио је на освајању технологије производње импланата од легура титана намењених ортопедској и стоматолошкој хирургији.
Радови који најбоље дају опис активности др Милана Т. Јовановића су:
M. Jovanović, “The Isothermal Growth of Secondary Phase Particles in a Dilute Uranium Alloy”, Journal of Nuclear Materials, 35 (1970), 223-230.
M. Jovanović, B. Đurić, Đ. Drobnjak, O. Nesić, R. Kostić, “Ageing of Cu-Be Alloys with and without Cobalt Addition”, Materials Science and Technology, 2 (1986), 122-128.
M. Jovanović, A. Stern, H. Kneis, G.C. Weatherly, M. Leger, “Thermal Diffusion of Hydrogen and Hydride Precipitation in Zr-Nb Pressure Tube”, Canadian Metallurgical Quarterly, 27 (1988), 323-330.
M.T. Jovanović, S. Tadić, “Influence of Temperature Exposure on Microstructure and Creep Resistance of IN-100 Superalloy”, Materials Characterization, 30 (1993), 3-12.
M.T. Jovanović, G.K Shek, H. Seahra, R.L. Eadie, “Metallographic and Fractographic Observations of Hydrides During Delayed Hydride Cracking in Zr-2.5%Nb Alloy”, Materials Characterization, 40 (1998), 15-25.
M.T. Jovanović, Z. Mišković, B. Lukić, “Microstructure and Stress Rupture Life of Polycrystal, Directionally Solidified and Single Crystal Castings of Nickel-Based IN 939 Superalloy”, ibid., 40 (1998), 261-268.
M.T. Jovanović, R.L. Eadie, Y. Ma, M. Anderson, S. Sagat, V. Perović,
“The Effect of Annealing on Hardness, Microstructure and Delayed Hydride Cracking in Zr-2.5Nb Pressure Tube Material”, Materials Characterization, 47 (3-4) (2001), 259-268.