Проф. др Мирко Милић

Проф. др Мирко Милић

Проф. др Мирко Милић

Електротехнички факултет

Проф. др Мирко Милић рођен је 1932. године у Галацу (Румунија), а дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1956. године. Од 1957. запослен је на Електротехничком факултету у Београду где је докторирао 1968. године. Од 1980. у звању је редовног професора. Као стипендиста Британског савета, провео је школске године 1965/66. на Imperial College -у у Лондону. Током 1977. године био је професор – истраживач на University of California, Berkley. Чланство у међународним организацијама: Senior member of IEEE-a (Institute of Electrical and Electronics Engineers) и SEFI-a (Société Européene pour la formation des ingénieurs). Представник је Југославије у Међународном комитету за теоријску електротехнику и у Информационом комитету SEFI -а.

            Стални је члан научних комитета више великих међународних конференција на којима је председавао одређеним седницама (ECCTD, ISCAS и др.). Добитник је награде ЕТАН-а за најбољи рад из електронике за 1967. Носилац је специјалног сведочанства IEEE -а за 1984. Одржао је предавања по позиву на многим међународним скуповима и универзитетима. Од 1988. дописни је члан САНУ.

            Објавио је 103 научна рада: 30 у иностраним часописима, 11 у међународним часописима који излазе у земљи и 5 у домаћим часописима; 33 рада у зборницима међународних симпозијума и 24 рада у зборницима домаћих скупова. Израдио је 5 истраживачких студија, написао 5 књига и има један патент.

            Најважнији доприноси проф. Милића су у следећим радовима: Flow-graph evaluation of the characteristic polynomial of a matrix, IEEE Trans. Circuit Theory, vol. CT-11, 1964, pp: 423-424. Integral representation of powers in periodic nonsinusoidal steady-state and the concept of generalized powers, IEEE Trans. Educ., vol. E-13, 1970, pp. 107-109. General passive networks: Solvagility, degeneracies, and order of complexity, IEEE Trans. Circuits and Systems, vol. CAS-21, pp. 177-183, 1974 – The anti-Lagrangian equations: A missing network description, (коаутор), vol. 307, no. 3, pp. 183-191, 1979 – Formulation of equations in terms of scalar functions for lumped nonlinear networks (коаутор), Int. Journ. Circuit Theory and Appl., vol. 9, pp. 15-32, 1981 – Efficient calculation of the discrete state transition matrix (коаутор), Proc. IEEE, vol. 67, pp. 68-682, 1979 – An electric model for the elastic scattering of thermal neutrons, (коаутор), Zeitschrift fur Physik B-Condensed Matter, 65, pp. 133-138, 1986 – General linear nonstationary passive systems: Derivation of the explicit state model (коаутор), Circuits, Systems, and Signal Processing, vol. 6, pp. 300-314, 1987 – ON weak completeness and weak nondegeneracy of networks (коаутор), Int. Journ. Circuit Theory and Appl., vol. 17, pp. 409-419, 1989 – Stability analysis of singular systems, (коаутор), Circuits, Systems, and Signal Processing, vol. 8, pp. 267-287, 1989.

            Најважнији научни доприноси:

            Представљање диграфом карактеристичног полинома произвољне матрице. Према мишљењу бројних угледних истраживача, овај допринос представља темељ спектралне теорије графова. – Откривање тополошко-динамичких особина и дегенерација најопштије класе пасивних мрежа. Овим је разрешен један годинама контроверзни проблем – Тополошка анализа активних мрежа и осетљивости функција мреже – Интегрално представљање реактивне и фиктивне снаге у устаљеном сложенопериодичном режиму – Анализа нелинеарних нестацио-нарних мрежа помоћу скаларних генеришућих функција. Уводе се скаларне функције (снага, енергија и дејство) из којих се изводе нове динамичке једначине типа Lagrange, anti-Lagrange, Brayton-Moser и др. – Ефикасно израчунавање дискретне матрице транзиције стања – Варијациона формулација најопштијег (могућно сингуларног) система линеарних нестационарних диференцијалних једначина другог реда – Електрични модел за еластично расејање термалних неутрона – Тополошки експлицитна формулација модела стања општих линеарних пасивних система. Први пут се даје дефинитиван одговор на чувену хипотезу Kuh-Tow-Layton.