Проф. др Небојша Л. Царић

Проф. др Небојша Л. Царић, редовни професор Природно- математичког факултета Универзитета у Новом Саду, рођен је 1925. године у Новом Саду, од оца Лазара и мајке Меланије Вучетић. Средњу школу похађао у Белој Цркви, Осијеку, Новом Саду и Вршцу, где је матурирао 1944. године. Природно – математички факултет у Београду завршио је 1949. године на географској групи. После тога, постављен је за асистента Географског института САНУ; до 1963. радио је као цивилни службеник у армији. За доктора географских наука промовисан је 1964. на Београдском универзитету. Исте године изабран је за доцента на Катедри за географију на Филозофском факултету у Новом Саду. За ванредног професора изабран је 1970. а за редовног 1975. године у Институту за географију Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Главни предмети које је предавао били су: географија становништва, развитак географских теорија и увод у самосталан рад. На постдипломским студијама држао је курс “Савремени проблеми друштвене географије”. У току службовања две године је био заменик директора а исто толико и директор Института. Боравио је од 1966. до 1968. у три маха на Универзитету у Сегедину (Мађарска), 1972. на Универзитету Ломоносов у Москви а 1973. на универзитетима у Кијеву, Москви и Лењинграду. Од 1980. био је председник Савета за издавање Зборника радова Природно-математичког факултета а од 1981. главни и одговорни уредник за издања Института за географију. Непосредно је уредио пет монографија и шест свезака Зборника радова Института. Од 1979., један мандат је био носилац пројекта за геоморфолошко картирање Војводине и пројекта “Атлас становништва Војводине”. У последњих неколико година, до 1998. руководи израдом монографије “Привредно-географске одлике насеља вршачких планина” у Матици српској.

Године 1969. изабран је за члана сарадника Матице српске а крајем осамдесетих година за њеног сталног члана. Године 1979. Управни одбор Матице изабрао га је за члана Одбора Одељења за друштвене науке у којем, до 1998. ради већ 20 година. Од 1987. био је један мандат члан управног одбора Матице и у два мандата члан Управе Катедре Матице.

У 1974. години изабран је за члана Научног друштва Србије.   До 1998. био је у више мандата члан Управе Друштва. Члан је Српског географског друштва (Београд) од 1946. године. У једном мандату био је члан Комисије за научни рад Савеза географских друштава Југославије.

Укупан број научних и стручних радова проф. Царића је 140. Од тога, научних радова има 64, саопштења на научним скуповима 2, уџбеника и скрипата 8 и стручних радова 66. Структура научних радова је следећа: 16 радова из географије становништва и насеља, 12 радова из методологије истраживања у географији становништва, 7 радова са демографским проблемима, 9 радова са проблемима географије насеља и питањима локације насеља и индустријских зона, 6 радова се односе на проблеме економске географије и хумане екологије, 3 рада се баве војном географијом и географским проблемима народне одбране, један рад је из регионалне географије, два из физичке и 4 из комплексне (општегеографске) проблематике.

Значајнији објављени научни радови су 8 књига: Антропогени фактори убрзане ерозије тла и конзервација змљишта на западном Копаонику (аутор) и седам географских монографија војвођанских општина: Бечеј (аутор), Нови Сад 2 и 3, Апатин, Вршац, Кикинда и Панчево (коаутор).

Међу чланцима и опширнијим студијама треба издвојити: Појаве и проблеми у географији насеља у вези са латентном опасношћу од конвенционалног и нуклеарног рата; Народна одбрана и нове географске теме; Једно схватање о географији насеља; О процесу формирања густине насељености становништва – основни закони и фактори; Закон интегралности географске средине и регионално просторно планирање; Индустријализација Југославије – основни проблеми концентрације производње и равномерног развитка земље (у коауторству са Анђелком Царић); Научно-техничка револуција и промене у географским особеностима САП Војводине – проблеми оптимизације; Математичке пројекције становништва новосадског региона од 31. марта 1981. до 31. марта 2001.; Пројекција становништва САП Војводине од 1981. до 2001.; Аналитички метод прогнозе броја и полно-старосне структуре становништва – комплет програма за рачунаре Тексас инструмент 58, 58C и 59 и нека основна упутства; Прогноза броја и полно-старосне структуре становништва у Градској заједници општина Нови Сад (период 1981. – 2001. година); Демографска кретања у САП Војводини и новосадском региону до почетка 21. века; Процесс урбанизации и обшчественнаЯ система; Промена фертилитета у Војводини до краја 20. века; Истраживања у друштвеној географији – основни прорачуни и програми у Бејзику; Развитак географске науке; Неки аспекти демографске и економске анализе становништва – програми у GW Basic-у; Једно гледиште о савременој географији становништва.

Најважнији научни допринос дат је у географији становништва и демографији, што се види из цитираних наслова радова. Између осталог, град Нови Сад је прихватио као демографску основу плана развитка аналитичку и математичку пројекцију становништва коју је објавио проф. Царић. Овим су постигнуте велике уштеде јер је раније планирана изградња инфраструктуре за далеко већи број становника. Посебан допринос су методологија истраживања и израда оригиналних рачунарских програма за географију становништва и демографију. Према обавештењу од Свесавезног географског друштва Совјетског Савеза рад који је био штампан у СССР-у “Процесс урбанизации и обшчественнаЯ система” накнадно је још једном штампан а сепарати су разаслани планским комисијама које се баве проблемима урбанизације. У раду који се бави ерозијом тла на Копаонику и њеном гашењу, поред низа оригиналних и врло ефикасних метода за проучавање ерозије и њено заустављање, дати су основи и предвиђања за развитак данашњег туристичког центра, што је аутору признато.

Због доприноса географској науци Скупштина Српског географског друштва доделила му је 1992. највише признање – медаљу Јована Цвијића. Због доприноса Матициним достигнућима, 1977. додељена му је диплома и медаља Матице српске. Природно-математички факултет у Новом Саду доделио му је две повеље. Институт за географију ПМФ у Новом Саду “посебно признање као оснивачу и за дугогодишњи плодотворан рад на унапређењу географске науке”, Српско географско друштво спомен плакету “у знак посебног признања и захвалности за рад на развијању географије”. Од Универзитета, Природно-математичког факултета и Института за географију добио је још три захвалнице.