Проф. др Радомир Д. Симић

Проф. др Радомир Д. Симић, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1939. године у Прокупљу, од оца Драгољуба и мајке Станке Ракић. Дипломирао је 1963. године на Рударском одсеку Рударско-геолошког факултета у Београду, где је 1972. одбранио магистарски рад. Докторску дисертацију је одбранио 1974. године на Политехници у Вроцлаву, у Пољској. Радио је у Топличким рудницима у Прокупљу и у Комбинату Косово, а од 1969. је на Рударско геолошком факултету у Београду, где је 1984. изабран за редовног професора. Проф. др. Симић је био проректор Београдског универзитета и декан Рударско геолошког факултета у Београду. Обављао је значајне дужности у струковним организацијама: био је председник Савеза инжењера рударства и геологије Југославије и потпредседник Савеза инжењера и техничара Југославије.
У току своје универзитетске каријере проф. Симић је руководио израдом 130 дипломских радова и, као један од оснивача Катедре и Смера за површинску експлоатацију, дао видан допринос развоју ове области рударства. Био је ментор при изради 11 докторских дисертација и 23 магистарска рада. Такође је руководио израдом преко стотину домаћих и иностраних пројеката и студија, а од 1987. до 1991. био је национални координатор УНДП пројекта “Computerized Coal Mining Systems”.
Самостално или са другим ауторима, проф. др Симић је објавио 20 универзитетских уџбеника, научних и стручних монографија. Има укупно 180 штампаних стручних и научних радова, од чега значајан број у иностранству. Радови су штампани у следећим иностраним часописима: Gornictwo”, “Gornictwo Odkrywkowe” и “Prace naukowe Politechniki Wroclawskiej”(Пољска), “Engineering and Mining Journal” (Индија), “Mineral Resources Engineering” (Енглеска), “Bollettino della associazione Subalpino” (Италија) и “Resources Geology” (Јапан). Радови су штампани и у следећим домаћим часописима: „Сигурност у рудницима”, „Техника”, „ИТ новине”, „Yugoslav Тechnics”, „ИМК-14. октобар”, „Енергија”, „Зборник радова Рударско геолошког факултета у Београду” и „Научни преглед”.
Проф. Симић је учествовао у раду Светског рударског конгреса у Турској (1979.), Југославији (1982.), Индији (1984.), Шведској (1987.), Кини (1990.), Шпанији (1992.), Бугарској (1994.) и Мексику (1996.). Од 1980. је члан Међународног организационог комитета за Светски рударски конгрес, а 1997. године је изабран за почасног члана овог најквалитетнијег светског рударског састава.
На светским рударским конгресима обављао је значајне функције: на 11. конгресу, одржаном 1982. у Југославији, био је председник конгреса, на 12. конгресу (1984. у Индији), председавао је заседању конгресног округлог стола о образовању рударских стручњака, а на 16. конгресу (1994. у Бугарској) председавао је другој конгресној пленарној седници. На пет светских рударских конгреса (Индија, Шведска, Кина, Шпанија и Бугарска) подносио је заједничке главне југословенске реферате, који су писани по позиву и на захтев домаћина.
Осим на светским рударским конгресима, проф. Симић је, са самосталним или заједничким радовима, учествовао на 22 инострана и 54 домаћа, научна и стручна скупа. Захваљујући и њему, реч југословенских стручњака се чула на међународним састанцима у Пољској, Мађарској, Бугарској, Јужној Африци, Италији, САД, Русији, Немачкој, Грузији, Канади, Аргентини, Чехословачкој и Јапану. Проф. Симић је био иницијатор одржавања првих заједничких симпозијума са Пољском, Бугарском, Чехословачком и Совјетским Савезом, на којима је, најчешће, био и председник организационог одбора.
У истраживачком раду проф. Симића издвајају се два периода: први до 1984. и други од 1984. до данас. Први истраживачки период карактерише велика активност на развоју површинске експлоатације, што прате научни и стручни радови посвећени, пре свега, усавршавању постојеће рударске технологије, са ширим и општијим приступом. То је истовремено период, када проф. Симић, учествујући у изради бројних студија, пројеката и ревизија, веома озбиљно креира укупан развој површинске експлоатације у Југославији.
Други истраживачки период, селективнији је и, својим највећим делом, обухвата специфична научна истраживања оријентисана на освајање нове рударске технологије, код које се откопавање чврстих минералних сировина обавља кроз бушотине. У том периоду проф. Симић, у тесној сарадњи са проф. Николајем Игорјевичем Бабичевим из Москве, веома интензивно ради на лабораторијском и индустријском утврђивању битних технолошких параметара бушотинске технологије. Резултат тих истраживања су три научне студије о непосредним индустријским експериментима, пројектованим за откопавање боксита у Никшићком бокситном басену, затим за откопавање кварцног песка у Милићима и, такође, боксита у Посушју. Студијска решења за експериментално откопавање боксита су први покушаји у светској рударској пракси да се бокситна руда, изузетне чврстоће, откопава кроз бушотине. Сви аспекти наведених истраживања су систематизовани у две заједничке научне монографије, које су изазвале велико стручно интересовање. У Москви је у штампи и заједничка књига, којом аутори Бабичев и Симић саопштавају своје теоријске и практичне поставке наведене рударске технологије.
Последњих година проф. Симић активно учествује у изградњи фабрике за добијање непрекидног базалтног влакна у Куршумлији, при чему остварује квалитетну сарадњу са Украјинском академијом наука. Такође, руководи и пројектом примене подземне гасификације угља у југословенским лежишним условима.
Истраживачки рад проф. Симића прате значајна домаћа и инострана признања. Рударско геолошки факултет у Београду додељује му повељу „Проф. Б. Миловановић” за објављене научне радове изузетно високог квалитета из области геолошких и рударских наука. Добитник је и међународних признања за допринос рударској науци: медаље Крупињског, коју додељује Светски рударски конгрес, златне значке Проф. Златаров, коју додељује Федерација научних организација Бугарске и медаље „Заслужан за рударство Пољске”.
Члан је три иностране академије и то: Руске академије рударских наука, Московске геолошко истраживачке академије и Украјинске академије рударских наука. Редовни је члан Инжењерске академије Србије и Црне Горе.