Prof. dr Radomir D. Simić

Prof. dr Radomir D. Simić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1939. godine u Prokuplju, od oca Dragoljuba i majke Stanke Rakić. Diplomirao je 1963. godine na Rudarskom odseku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, gde je 1972. odbranio magistarski rad. Doktorsku disertaciju je odbranio 1974. godine na Politehnici u Vroclavu, u Poljskoj. Radio je u Topličkim rudnicima u Prokuplju i u Kombinatu Kosovo, a od 1969. je na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu, gde je 1984. izabran za redovnog profesora. Prof. dr. Simić je bio prorektor Beogradskog univerziteta i dekan Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu. Obavljao je značajne dužnosti u strukovnim organizacijama: bio je predsednik Saveza inženjera rudarstva i geologije Jugoslavije i potpredsednik Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije.
U toku svoje univerzitetske karijere prof. Simić je rukovodio izradom 130 diplomskih radova i, kao jedan od osnivača Katedre i Smera za površinsku eksploataciju, dao vidan doprinos razvoju ove oblasti rudarstva. Bio je mentor pri izradi 11 doktorskih disertacija i 23 magistarska rada. Takođe je rukovodio izradom preko stotinu domaćih i inostranih projekata i studija, a od 1987. do 1991. bio je nacionalni koordinator UNDP projekta “Computerized Coal Mining Systems”.
Samostalno ili sa drugim autorima, prof. dr Simić je objavio 20 univerzitetskih udžbenika, naučnih i stručnih monografija. Ima ukupno 180 štampanih stručnih i naučnih radova, od čega značajan broj u inostranstvu. Radovi su štampani u sledećim inostranim časopisima: Gornictwo”, “Gornictwo Odkrywkowe” i “Prace naukowe Politechniki Wroclawskiej”(Poljska), “Engineering and Mining Journal” (Indija), “Mineral Resources Engineering” (Engleska), “Bollettino della associazione Subalpino” (Italija) i “Resources Geology” (Japan). Radovi su štampani i u sledećim domaćim časopisima: „Sigurnost u rudnicima”, „Tehnika”, „IT novine”, „Yugoslav Technics”, „IMK-14. oktobar”, „Energija”, „Zbornik radova Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu” i „Naučni pregled”.
Prof. Simić je učestvovao u radu Svetskog rudarskog kongresa u Turskoj (1979.), Jugoslaviji (1982.), Indiji (1984.), Švedskoj (1987.), Kini (1990.), Španiji (1992.), Bugarskoj (1994.) i Meksiku (1996.). Od 1980. je član Međunarodnog organizacionog komiteta za Svetski rudarski kongres, a 1997. godine je izabran za počasnog člana ovog najkvalitetnijeg svetskog rudarskog sastava.
Na svetskim rudarskim kongresima obavljao je značajne funkcije: na 11. kongresu, održanom 1982. u Jugoslaviji, bio je predsednik kongresa, na 12. kongresu (1984. u Indiji), predsedavao je zasedanju kongresnog okruglog stola o obrazovanju rudarskih stručnjaka, a na 16. kongresu (1994. u Bugarskoj) predsedavao je drugoj kongresnoj plenarnoj sednici. Na pet svetskih rudarskih kongresa (Indija, Švedska, Kina, Španija i Bugarska) podnosio je zajedničke glavne jugoslovenske referate, koji su pisani po pozivu i na zahtev domaćina.
Osim na svetskim rudarskim kongresima, prof. Simić je, sa samostalnim ili zajedničkim radovima, učestvovao na 22 inostrana i 54 domaća, naučna i stručna skupa. Zahvaljujući i njemu, reč jugoslovenskih stručnjaka se čula na međunarodnim sastancima u Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Južnoj Africi, Italiji, SAD, Rusiji, Nemačkoj, Gruziji, Kanadi, Argentini, Čehoslovačkoj i Japanu. Prof. Simić je bio inicijator održavanja prvih zajedničkih simpozijuma sa Poljskom, Bugarskom, Čehoslovačkom i Sovjetskim Savezom, na kojima je, najčešće, bio i predsednik organizacionog odbora.
U istraživačkom radu prof. Simića izdvajaju se dva perioda: prvi do 1984. i drugi od 1984. do danas. Prvi istraživački period karakteriše velika aktivnost na razvoju površinske eksploatacije, što prate naučni i stručni radovi posvećeni, pre svega, usavršavanju postojeće rudarske tehnologije, sa širim i opštijim pristupom. To je istovremeno period, kada prof. Simić, učestvujući u izradi brojnih studija, projekata i revizija, veoma ozbiljno kreira ukupan razvoj površinske eksploatacije u Jugoslaviji.
Drugi istraživački period, selektivniji je i, svojim najvećim delom, obuhvata specifična naučna istraživanja orijentisana na osvajanje nove rudarske tehnologije, kod koje se otkopavanje čvrstih mineralnih sirovina obavlja kroz bušotine. U tom periodu prof. Simić, u tesnoj saradnji sa prof. Nikolajem Igorjevičem Babičevim iz Moskve, veoma intenzivno radi na laboratorijskom i industrijskom utvrđivanju bitnih tehnoloških parametara bušotinske tehnologije. Rezultat tih istraživanja su tri naučne studije o neposrednim industrijskim eksperimentima, projektovanim za otkopavanje boksita u Nikšićkom boksitnom basenu, zatim za otkopavanje kvarcnog peska u Milićima i, takođe, boksita u Posušju. Studijska rešenja za eksperimentalno otkopavanje boksita su prvi pokušaji u svetskoj rudarskoj praksi da se boksitna ruda, izuzetne čvrstoće, otkopava kroz bušotine. Svi aspekti navedenih istraživanja su sistematizovani u dve zajedničke naučne monografije, koje su izazvale veliko stručno interesovanje. U Moskvi je u štampi i zajednička knjiga, kojom autori Babičev i Simić saopštavaju svoje teorijske i praktične postavke navedene rudarske tehnologije.
Poslednjih godina prof. Simić aktivno učestvuje u izgradnji fabrike za dobijanje neprekidnog bazaltnog vlakna u Kuršumliji, pri čemu ostvaruje kvalitetnu saradnju sa Ukrajinskom akademijom nauka. Takođe, rukovodi i projektom primene podzemne gasifikacije uglja u jugoslovenskim ležišnim uslovima.
Istraživački rad prof. Simića prate značajna domaća i inostrana priznanja. Rudarsko geološki fakultet u Beogradu dodeljuje mu povelju „Prof. B. Milovanović” za objavljene naučne radove izuzetno visokog kvaliteta iz oblasti geoloških i rudarskih nauka. Dobitnik je i međunarodnih priznanja za doprinos rudarskoj nauci: medalje Krupinjskog, koju dodeljuje Svetski rudarski kongres, zlatne značke Prof. Zlatarov, koju dodeljuje Federacija naučnih organizacija Bugarske i medalje „Zaslužan za rudarstvo Poljske”.
Član je tri inostrane akademije i to: Ruske akademije rudarskih nauka, Moskovske geološko istraživačke akademije i Ukrajinske akademije rudarskih nauka. Redovni je član Inženjerske akademije Srbije i Crne Gore.