Проф. др Симеон Н. Ока

Проф. др Симеон Н. Ока, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду, рођен је 1935. године у Београду, од оца Николе и мајке Милане Петровић. Матурирао је у Првој Београдској гимназији 1954. г. Машински факултет у Београду, завршио је 1960. г. Магистрирао је на Електротехничком факултету, смер Реакторска термотехника 1966., а докторирао на Машинском факултету у Београду 1971. године у области механике флуида. Ради од 1960. у Институту за нуклеарне науке «Винча», у Лабораторији за термотехнику и енергетику. У Институту је биран: 1964. у звање асистента, 1972. за научног сарадника, 1978. за вишег научног сарадника и 1986. за научног саветника. На Машинском факултету у Београду биран је 1979. у звање ванредног професора, а 1986. у звање редовног професора.

У Лабораторији је био руководилац Области процесне технике (1972-1976.), директор Лабораторије (1976-80) и руководилац Области термоенергетике (1980-90). Од 1991. до 1995. био је председник Одбора за енергетику Министарства за науку и технологију Србије. Боравио је 1965. године у Паризу, Universite d’ Orsay, Laboratoire des Mechaniques des fluides, и 1968. године у Институту теплофизики, Сибирског одељења Академије наука СССР, у Новосибирску.

Члан је редакције часописа Russian Journal of Engineering Thermophysics и Journal of Aerothermomechanics, у издању Сибирског одељења Руске академије наука. Године 1994. покреће часопис Thermal Science, који издаје Југословенско друштво термичара, на енглеском језику и његов је уредник . Године 1995. изабран је за почасног члана Научног Савета Института  теплофизики Сибирског одељења Руске академије науке у Новосибирску, а 1996. изабран је за члана Научног друштва Србије.

У току 37 година научне активности бавио се основним и примењеним истраживањима физичких процеса у области енергетике, и то у граничним областима механике флуида (турбулентна струјања), простирања топлоте и сагоревања, и применом резултата ових истраживања за развој савремених енергетских технологија. Руководио је великим бројем пројеката у основним, примењеним и развојним истраживањима турбулентних струјања и преноса топлоте на високим температурама, и у области сагоревања угља и биомасе у флуидизованом слоју.

У оквиру међународне научне сарадње координатор је заједничких истраживања у области турбулентних струјања са Институтом за теплофизику, СО РАН, Новосибирск и Универзитетом у Ерлангену, а у облсти сагоревања у флуидизованом слоју са Универзитетом у Aachenu. Члан је Извршног Комитета Споразума земаља OECD у области сагоревања у флуидизованом слоју. Иницијатор је увођења предмета Турбулентно струјање на постдипломским студијама на Машинском факултету у Београду, који предаје од 1972. године до данас. По позиву је држао постдипломску наставу на Машинским факултетима у Скопљу (Савремене методе мерења брзине и протока   флуида, 1979-1983.) и у Битољу (Турбулентна струјања, 1991.).

Руководио је израдом 15 магистарских теза и 12 докторских теза, на универзитетима у Београду, Нишу, Скопљу и Битољу. Године 1977. добио је награду Института за развој система за пнеуматско пражњење вагона, а 1986. Октобарску награду Београда, за резултате у истраживању и развоју технологије сагоревања у флуидизованом слоју. Др Ока је 1994. г. по други пут добио Октобарску награду Београда за монографију Сагоревање у флуидизованом слоју, Основни процеси и примена.

На његову иницијативу отпочела су истраживања: струјања са вртложним областима, струјања и преноса топлоте у системима гас-чврсте честице, високотемпературских турбулентних токова, сагоревања у флуидизованом слоју. Др Ока је међу првима експериментално изучавао опструјавање и прелаз топлоте са групе од два цилиндра и показао постојање затворене вртложне области при критичном растојању два цилиндра и утврдио промене облика струјања при промени растојања цилиндра ( Костић Ж., Ока С.: Fluid Flow and Heat Transfer with two Cylinders in Cross Flow, Int. J. Heat and Mass Transfer, Vol. 15, 1972., пп 279-299). Ова истраживања значајна су за многе практичне проблеме: струјање у измењивачима топлоте, опструјавање стубова, димњака, група објеката и др. Радови из ове области цитирани су у светској литератури 35 пута.

У области анемометрије са врелом жицом др Ока је међу првима одредио величину грешке која се прави при мерењима у непосредној близини зида (Ока С., Костић Ж.: Influence of Wall Proximity on the Hot-Wire Velocity Measurements, DISA Informations No.13, May 1972, Kanevče G., Oka S.: Correcting Hot-Wire Readings for Influence of Fluid Temperature Variations, DISА Informations, No. 15, Oct. 1973). Радови из ове области цитирани су 33 пута. У области турбулентних струјања на високим температурама иницирао је и руководио истраживањима у којима су развијене специфичне мерне методе: летећа Питот сонда, летећи термопар, енталпијска сонда и примењена Ласер-Доплер анемометрија. Овим истраживањима развијени су математички модели као основа савремених инжењерских прорачуна и оптимизације струјних и термичких процеса у енергетској опреми.

Др Ока 1976. иницира и руководи основним, примењеним и развојним истраживањима у области сагоревања у флуидизованом слоју, гради експерименталну базу у Лабораторији и образује истраживачки тим. Дугогодишњим истраживањима развијена је оригинална методологија за испитивање подобности угља и других чврстих горива за сагоревање у флуидизованом слоју, утврђене су карактеристике сагоревања домаћих лигнита и мрких угљева и утицај особина угља на понашање при сагоревању у флуидизованом слоју. Подаци добијени овим истраживањима послужили су као основа за развој сопствених конструкција ложишта и котлова са сагоревањем у флуидизованом слоју, који су ушли у производне програме наших фабрика енергетске машиноградње и користе се у индустрији.

Др Ока је у току своје научне активности објавио 19 радова у реномираним међународним часописима, 13 по позиву у књигама, 33 у домаћим часописима, 56 радова на међународним и 64 на домаћим скуповима. Написао је две монографије, два уџбеника и два дела монографског карактера, објавио као уредник три међународна тематска зборника позваних радова (Процесси преноса в високотемпературских и химически реагирујушчих потоках и Процесси переноса в одно и двух фазних потоках, са академиком С.С. Кутателадзе и Теченије и теплопредача на високих температурах, са академиком В.Е. Накорјаковим), два домаћа тематска зборника позваних радова (Сагореваље у флуидизованом слоју, посебно издање часописа Термотехника са Б. Грубором И Сагоревање биомасе у енергетске сврхе са Н.Нинићем) и, најзад, има три патента из области сагоревања у флуидизованом слоју.