Prof. dr Simeon N. Oka

Prof. dr Simeon N. Oka, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1935. godine u Beogradu, od oca Nikole i majke Milane Petrović. Maturirao je u Prvoj Beogradskoj gimnaziji 1954. g. Mašinski fakultet u Beogradu, završio je 1960. g. Magistrirao je na Elektrotehničkom fakultetu, smer Reaktorska termotehnika 1966., a doktorirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1971. godine u oblasti mehanike fluida. Radi od 1960. u Institutu za nuklearne nauke «Vinča», u Laboratoriji za termotehniku i energetiku. U Institutu je biran: 1964. u zvanje asistenta, 1972. za naučnog saradnika, 1978. za višeg naučnog saradnika i 1986. za naučnog savetnika. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu biran je 1979. u zvanje vanrednog profesora, a 1986. u zvanje redovnog profesora.

U Laboratoriji je bio rukovodilac Oblasti procesne tehnike (1972-1976.), direktor Laboratorije (1976-80) i rukovodilac Oblasti termoenergetike (1980-90). Od 1991. do 1995. bio je predsednik Odbora za energetiku Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije. Boravio je 1965. godine u Parizu, Universite d’ Orsay, Laboratoire des Mechaniques des fluides, i 1968. godine u Institutu teplofiziki, Sibirskog odeljenja Akademije nauka SSSR, u Novosibirsku.

Član je redakcije časopisa Russian Journal of Engineering Thermophysics i Journal of Aerothermomechanics, u izdanju Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka. Godine 1994. pokreće časopis Thermal Science, koji izdaje Jugoslovensko društvo termičara, na engleskom jeziku i njegov je urednik . Godine 1995. izabran je za počasnog člana Naučnog Saveta Instituta  teplofiziki Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauke u Novosibirsku, a 1996. izabran je za člana Naučnog društva Srbije.

U toku 37 godina naučne aktivnosti bavio se osnovnim i primenjenim istraživanjima fizičkih procesa u oblasti energetike, i to u graničnim oblastima mehanike fluida (turbulentna strujanja), prostiranja toplote i sagorevanja, i primenom rezultata ovih istraživanja za razvoj savremenih energetskih tehnologija. Rukovodio je velikim brojem projekata u osnovnim, primenjenim i razvojnim istraživanjima turbulentnih strujanja i prenosa toplote na visokim temperaturama, i u oblasti sagorevanja uglja i biomase u fluidizovanom sloju.

U okviru međunarodne naučne saradnje koordinator je zajedničkih istraživanja u oblasti turbulentnih strujanja sa Institutom za teplofiziku, SO RAN, Novosibirsk i Univerzitetom u Erlangenu, a u oblsti sagorevanja u fluidizovanom sloju sa Univerzitetom u Aachenu. Član je Izvršnog Komiteta Sporazuma zemalja OECD u oblasti sagorevanja u fluidizovanom sloju. Inicijator je uvođenja predmeta Turbulentno strujanje na postdiplomskim studijama na Mašinskom fakultetu u Beogradu, koji predaje od 1972. godine do danas. Po pozivu je držao postdiplomsku nastavu na Mašinskim fakultetima u Skoplju (Savremene metode merenja brzine i protoka   fluida, 1979-1983.) i u Bitolju (Turbulentna strujanja, 1991.).

Rukovodio je izradom 15 magistarskih teza i 12 doktorskih teza, na univerzitetima u Beogradu, Nišu, Skoplju i Bitolju. Godine 1977. dobio je nagradu Instituta za razvoj sistema za pneumatsko pražnjenje vagona, a 1986. Oktobarsku nagradu Beograda, za rezultate u istraživanju i razvoju tehnologije sagorevanja u fluidizovanom sloju. Dr Oka je 1994. g. po drugi put dobio Oktobarsku nagradu Beograda za monografiju Sagorevanje u fluidizovanom sloju, Osnovni procesi i primena.

Na njegovu inicijativu otpočela su istraživanja: strujanja sa vrtložnim oblastima, strujanja i prenosa toplote u sistemima gas-čvrste čestice, visokotemperaturskih turbulentnih tokova, sagorevanja u fluidizovanom sloju. Dr Oka je među prvima eksperimentalno izučavao opstrujavanje i prelaz toplote sa grupe od dva cilindra i pokazao postojanje zatvorene vrtložne oblasti pri kritičnom rastojanju dva cilindra i utvrdio promene oblika strujanja pri promeni rastojanja cilindra ( Kostić Ž., Oka S.: Fluid Flow and Heat Transfer with two Cylinders in Cross Flow, Int. J. Heat and Mass Transfer, Vol. 15, 1972., pp 279-299). Ova istraživanja značajna su za mnoge praktične probleme: strujanje u izmenjivačima toplote, opstrujavanje stubova, dimnjaka, grupa objekata i dr. Radovi iz ove oblasti citirani su u svetskoj literaturi 35 puta.

U oblasti anemometrije sa vrelom žicom dr Oka je među prvima odredio veličinu greške koja se pravi pri merenjima u neposrednoj blizini zida (Oka S., Kostić Ž.: Influence of Wall Proximity on the Hot-Wire Velocity Measurements, DISA Informations No.13, May 1972, Kanevče G., Oka S.: Correcting Hot-Wire Readings for Influence of Fluid Temperature Variations, DISA Informations, No. 15, Oct. 1973). Radovi iz ove oblasti citirani su 33 puta. U oblasti turbulentnih strujanja na visokim temperaturama inicirao je i rukovodio istraživanjima u kojima su razvijene specifične merne metode: leteća Pitot sonda, leteći termopar, entalpijska sonda i primenjena Laser-Dopler anemometrija. Ovim istraživanjima razvijeni su matematički modeli kao osnova savremenih inženjerskih proračuna i optimizacije strujnih i termičkih procesa u energetskoj opremi.

Dr Oka 1976. inicira i rukovodi osnovnim, primenjenim i razvojnim istraživanjima u oblasti sagorevanja u fluidizovanom sloju, gradi eksperimentalnu bazu u Laboratoriji i obrazuje istraživački tim. Dugogodišnjim istraživanjima razvijena je originalna metodologija za ispitivanje podobnosti uglja i drugih čvrstih goriva za sagorevanje u fluidizovanom sloju, utvrđene su karakteristike sagorevanja domaćih lignita i mrkih ugljeva i uticaj osobina uglja na ponašanje pri sagorevanju u fluidizovanom sloju. Podaci dobijeni ovim istraživanjima poslužili su kao osnova za razvoj sopstvenih konstrukcija ložišta i kotlova sa sagorevanjem u fluidizovanom sloju, koji su ušli u proizvodne programe naših fabrika energetske mašinogradnje i koriste se u industriji.

Dr Oka je u toku svoje naučne aktivnosti objavio 19 radova u renomiranim međunarodnim časopisima, 13 po pozivu u knjigama, 33 u domaćim časopisima, 56 radova na međunarodnim i 64 na domaćim skupovima. Napisao je dve monografije, dva udžbenika i dva dela monografskog karaktera, objavio kao urednik tri međunarodna tematska zbornika pozvanih radova (Processi prenosa v visokotemperaturskih i himičeski reagirujuščih potokah i Processi perenosa v odno i dvuh faznih potokah, sa akademikom S.S. Kutateladze i Tečenije i teplopredača na visokih temperaturah, sa akademikom V.E. Nakorjakovim), dva domaća tematska zbornika pozvanih radova (Sagorevalje u fluidizovanom sloju, posebno izdanje časopisa Termotehnika sa B. Gruborom I Sagorevanje biomase u energetske svrhe sa N.Ninićem) i, najzad, ima tri patenta iz oblasti sagorevanja u fluidizovanom sloju.