Проф. др Станислав Т. Пејовић

Проф. др Станислав Т. Пејовић

Проф. др Станислав Т. Пејовић

Машински факултет

Проф. др Станислав Т. Пејовић, професор Рајерсон Универзитета у Торонту (Ryerson University, Toronto, Canada), научни сарадник Универзитета у Торонту (University of Toronto), био је редован професор Машинског факултета у Београду. Рођен је 1933. године од оца Тадије и мајке Љубице Вучковић. Другу мушку гимназију у Београду завршио је 1952. године, дипломирао 1958. године и докторирао 1964. године на Машинском факултету Унивезитета у Београду. Обе дипломе нострификовао Универзитет у Торонту 2002. и исте године постао је овлашћени инжењер (Professional Engineer Ontario) у Онтариу, Канада.

У Енергопројекту се запослио као пројектант, а затим је радио и као саветник до 1980. године. Од 1960. је запослен на Машинском факултету Универзитета у Београду, а од 1977. до 1998. године је редовни професор. Био је два пута шеф Катедре за хидроенергетику Машинског факултета Универтзитета у Београду као и хонорарни професор Природно-математичгог факултета у Београду. Последипломску наставу је изводио на Универзитетима у Београду, Сигапуру, Сарајеву и Скопљу.
Од 1966. године је стипендиста Хумболтове фондације , а од 1990. је регистрован стручњак Организације за индустријски развој при Уједињеним нацијама (УНИДО).Посетио је 1993. године Универзитрет у Хонг Конгу , где је радио на истраживачком пројекту и одржао предаванња по позиву. Школске 1993/94. је изабран за гостујућег професора Националног Универзитета у Сингапуру . Од 1998. године је експерт Међународног канадског конзорцијума (Hydro Quebec, Rousseau Sauven Warren, Canada) у иранској компанији Фараб у Техерану и ради на изградњи хидроелектрана у ИрануПоред тога ради, на најодговорнијим прорачунима нестационарних појава које дефинишу максимална оптерећења, за канадске компаније (ACRES, Niagara Falls, Ontario; Merlin General Corporation, Kincardine, Ontario; Ontario Power Generation; Stone and Webster a Show Group Company, Canada).
Члан је од 2003. године екипе експерата немачке компаније Ленмајер (Lahmeyer International, Panel of Expert mision) која је успешно рашила проблем повратног хидрауличног удара иранске електране од 2000 МW а ради и са америчком компанијом (Field System Machining Inc,, Illinois USA) на проблему прегрејавања лежајева пумпно акумулационе електране (Richard B. Russell Pump Storage Project).
Сарадник је Математичког института и Института техничких наука САНУ. Члан је Удружења америчких инжењера (ASME – American Society of Mechanical Engineers) и дописни члан Хидроенергетског техничког комитета овог удружења (ASME Hydro Power Technical Committee). Члан је Савета међународног истраживачког центра, Пекинг, Кина. Био је члан Одбора секције за хидрауличне машине и Кавитацију Међународног друштва за хидрауличка истраживања (IAHR – Internationa Associaton for Hydraulic Research) и Председник Организационог одбора XВ Симпозијума, Београд. 1990. Члан је Међународног Удружења уређивачког одбора за серију књига из хидрауличних машина и постројења, Пекинг, Кина.
Проф. Пејовић је истакнути научни и стручни радник из области хирауличних машина, постројења и механике флуида. Аутор је и коаутор 9 нумеричких програма за струјање у хидрауличним машинама и постројењима, преко 120 објављених радова у домаћим и страним часописима и зборницима а одржао је велики број предавања по позиву у земљи и иностранству (Инжењерима Министарства за енергетику и заштиту околине Онтарија, Канада; Инжењерима електропривреде Србије, итд.). Аутор је и коаутор 5 књига и препорука за пројектовање хидроелектрана, међународног значаја које се често цитирају: Пејовић С, коаутор: Modelling of Water Distribution Systems, Canada, 2004. ; Пејовић С, коаутор: The Guide to Hydropower Mechanical Design, ASME (American Society of Mechanical Engineers) Hydro Power Technical Committee, HCI Publication, 1996.; Пејовић С: Boldy A.P., Guidelines to Hydraulic Transient Analysis of Pumping Systems, P & B Press, Belgrade – Coventry, 1992. Пејовић С. (Editor): Modern Technology in Hydraulic Energy Production, Proceedings from the 15th IAHR (International Association for Hydraulic Research) Symposium on Hydraulic Machinery and Cavitation, Belgrade, 1990. Пејовић С: Boldy A.P., Obradovic D., Guidelines to Hydraulic Transient Analysis, Technical Press, England, 1987.
Аутор је и 14 књига на српском језику. Цитиран је у преко 100 радова у земљи и иностранству.На Универзитету у Хонг Конгу 1993. пушта у рад инсталацију за мерење хидрауличних вибрација и удара и врши мерење фактора пригушења хидрауличких вибрација чиме потврђује теоријске поставке својих програма за такве прорачуне.Први пут у свету је успешно срачунао и потврдио мерењем теоријски срачунате факторе пригушења худрауличних осцилација система при резонанци лабораторијске инсталације.Поставио је услове сличности за анализу хидрауличног удара и хидрауличних вибрација на моделу система и машине. Утицај раствореног и нераствореног ваздуха у води на сличност струјања и турбуленцију такође први уводи у анализу стационарних, нестационарних и осцилаторних појава. Први анализира утицај нераствореног ваздуха у води који настаје при кавитацији и увођењу ваздуха у турбину, на хидраулички удар, вибрације и стабилност система.
Запажена је и стручна делатност проф Пејовића у модификацији и пројектовању 3 опитне инсталације и 17 хидрауличних постројења у земљи и иностранству, анализи хидрауличног удара и осцилација код 34 хидрауличних машина, моделских испитивања 11 турбомашина и испитивање 14 електрана. Наводе се само најважнији објекти у бившој Југославији: Ревезибилна хидроелектрана Бајина Башта, Власинске електране Пумпно акумулациона станица Лисина; Водоводи Панчева, Брача, Будве, Београдског водовода и канализације “Врачар 2”; у иностранству: Hydroelectric Plant “Masjed-E-Soleyman,” Iran (Canadian International Consortium); Big Hanaford Combined Cycle Plant, Water Cooling System, India (Stone & Webster Canada); Hydroelectric Plant Andrews 3, Canada (ACRES, Niagara Falls, Canada).Био је главни инжењер примопредајних испитивања Хидроелектране Бочац и руководио развојем метода за анализу повратног хидрауличног удара у сифону турбина, и хидрауличних вибрација и стабилности хидропостројења. Радио је и објавио неколико радова из облати пулзација притиска и резонанце у бајпасу крвотока срца примењујући методе прорачуна развијених и проверених на великом броју инжењерских система.
Члан је Савета за енергетику Онтарија, Канада.