Проф. др Вељко Поткоњак

Проф. др Вељко Поткоњак је рођен 1951. године у Београду од оца Небојше Поткоњака и мајке Милице Поткоњак рођене Булат. Дипломирао је 1974. године на Електротехничком факултету у Београду. Магистрирао је 1977., а докторирао 1981. године на истом факултету. Од 1975. године Вељко Поткоњак је запослен на Електротехничком факултету у Београду и то: од 1975. до 1985. у звању асистента; од 1985. до 1990. у звању доцента (за област роботика); од 1990. до 1995. у звању ванредног професора; а 1995. је изабран у звање редовног професора.
Професор Вељко Поткоњак је предавао и на Електронском факултету у Нишу и на Техничком факултету у Чачку.
Годину 2000. и прву половину 2002. провео је као гост на National Technical University of Athens, а у исто време је предавао и на American University of Athens. Радио је као консултант-експерт за научне и просветне власти у земљи, као и за домаће и стране фирме.
Члан је Српског научног друштва од 1999. године и Инжењерске академије Југославије од 2002. Од 1995. руководи секцијом Роботика при ЕТРАН-у. Био је члан великог броја организационих и програмских одбора домаћих и међународних конференција. Вељко Поткоњак је добитник (у групи аутора) Теслине награде за 1985. годину.
Вељко Поткоњак је писао рецензије за међународне часописе: IЕЕЕ Transactions on Robotics and Automation, IЕЕЕ Transactions on Systems, Man and Cybernetics, Dynamics and Stability of Systems, Robotics and Autonomous Systems (Elsevier), Intelligent and Robotic Systems (Kluwer), Robotics and CIM, Mechanism and Machine Theory (IFToMM); као и за домаће часописе и монографије, међународне и домаће конференције и домаће научне и технолошке пројекте.
– Монографије и поглавља у књигама: укупно 3 међународне научне монографије, 2 поглавља у међународним приручницима и неколико књига и уџбеника у земљи. Издваја се следеће:
1. М. Вукобратовић, В.Поткоњак, Dynamics of Manipulation Robots, (монографија), Springer-Verlag, Берлин, (1982), (320 страница).
Ова монографија је преведена на јапански (1986) и на кинески (1990).
2. М. Вукобратовић, В.Поткоњак, Applied Dynamics and CAD of Manipulation Robots, (монографија), Springer-Verlag, Берлин, (1985), (305 страница).
3. М. Вукобратовић, В. Поткоњак, Chapter 20: Dynamics, in Section: Robotics, Mechanical Systems Design Handbook, CRC Press, 2001. (36 страница)
4. М. Вукобратовић, В. Поткоњак, К. Иноjе, М. Такано, Chapter 21: Actuators and CAD of Robots, in Section: Robotics, Mechanical Systems Design Handbook, CRC Press, 2001. (34 странице)
5. М. Вукобратовић, В. Поткоњак, В. Матијевић, Dynamics of Robots with Contact Tasks, (монографија), Kluwer Acvademic Publ., 2003, (248 страница).
– Радови у међународним часописима – укупно 52 радa.
– Радови на међународним конференцијама – укупно 25 радова
– Радови у домаћим часописима – 2; и на домаћим конференцијама – 18.
Радови В. Поткоњака су у међународним публикацијама цитирани 97 пута, према званичним информацијама (Citation Index).
– Научно-истраживачки и развојни пројекти – укупно 8, од којих је на 5 пројеката или тема био руководилац.
– Комерцијални пројекти – 3 (руководилац на сва три), и 5 консултантских студија за наручиоце из земље (2) и иностранства (3).
Овде је дат сажети, систематизовани приказ главних резултата рада проф. Вељка Поткоњака, који представљају оригиналне научне доприносе. Такође се помињу и кључна стручна достигнућа.
В. Поткоњак је започео свој истраживачки рад учествујући у развоју алгоритама за састављање математичких модела робота помоћу рачунара. Из тог периода треба истаћи два нова алгоритма, један базиран на Лагранжевим једначинама и други на Апеловим једначинама. Том приликом су по први пут искоришћене Лагранжеве једначине за описивање динамике робота.
Следећи корак у разради динамике робота био је увођење ограничења на кретање завршног уређаја и извођење одговарајућих динамичких модела. Ово је такође био потпуно нов резултат. Даље је следило учешће у изучавању контактних задатака са динамичком околином.
Истраживања динамике робота, укључујући њихове погонске системе, водило је развоју концепта, алгоритама и програмског решења за рачунарско пројектовање робота. Развој CAD система значајан је по томе што је урађен 1985. године, далеко пре других истраживачких центара (Универзитет у Токију следио је ова истраживања и завршио свој систем тек 1993.).
Рад на проблемима редундантних робота резултирао је разрадом концепта дистрибуираног позиционирања који, користећи биомеханичке аналогије при планирању кретања, омогућава већу флексибилност у коришћењу робота.
Даља разрада човеколиког понашања робота водила је ка упоредној анализи понашања биомеханичких и роботских система у карактеристичним људским и роботским задацима. Такође је постављен концепт вештина за решење инверзне кинематике и управљање у директној грани.
Истраживања у области тзв. активних система довела су до формулисања оригиналног концепта система са променљивом геометријом.
Комерцијални пројеки су представљали комплетан развој (од идеје до комерцијализације) лабораторијске опреме која се већ више година користи на неколико места.