Prof. dr Veljko Potkonjak

Prof. dr Veljko Potkonjak je rođen 1951. godine u Beogradu od oca Nebojše Potkonjaka i majke Milice Potkonjak rođene Bulat. Diplomirao je 1974. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je 1977., a doktorirao 1981. godine na istom fakultetu. Od 1975. godine Veljko Potkonjak je zaposlen na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i to: od 1975. do 1985. u zvanju asistenta; od 1985. do 1990. u zvanju docenta (za oblast robotika); od 1990. do 1995. u zvanju vanrednog profesora; a 1995. je izabran u zvanje redovnog profesora.
Profesor Veljko Potkonjak je predavao i na Elektronskom fakultetu u Nišu i na Tehničkom fakultetu u Čačku.
Godinu 2000. i prvu polovinu 2002. proveo je kao gost na National Technical University of Athens, a u isto vreme je predavao i na American University of Athens. Radio je kao konsultant-ekspert za naučne i prosvetne vlasti u zemlji, kao i za domaće i strane firme.
Član je Srpskog naučnog društva od 1999. godine i Inženjerske akademije Jugoslavije od 2002. Od 1995. rukovodi sekcijom Robotika pri ETRAN-u. Bio je član velikog broja organizacionih i programskih odbora domaćih i međunarodnih konferencija. Veljko Potkonjak je dobitnik (u grupi autora) Tesline nagrade za 1985. godinu.
Veljko Potkonjak je pisao recenzije za međunarodne časopise: IEEE Transactions on Robotics and Automation, IEEE Transactions on Systems, Man and Cybernetics, Dynamics and Stability of Systems, Robotics and Autonomous Systems (Elsevier), Intelligent and Robotic Systems (Kluwer), Robotics and CIM, Mechanism and Machine Theory (IFToMM); kao i za domaće časopise i monografije, međunarodne i domaće konferencije i domaće naučne i tehnološke projekte.
– Monografije i poglavlja u knjigama: ukupno 3 međunarodne naučne monografije, 2 poglavlja u međunarodnim priručnicima i nekoliko knjiga i udžbenika u zemlji. Izdvaja se sledeće:
1. M. Vukobratović, V.Potkonjak, Dynamics of Manipulation Robots, (monografija), Springer-Verlag, Berlin, (1982), (320 stranica).
Ova monografija je prevedena na japanski (1986) i na kineski (1990).
2. M. Vukobratović, V.Potkonjak, Applied Dynamics and CAD of Manipulation Robots, (monografija), Springer-Verlag, Berlin, (1985), (305 stranica).
3. M. Vukobratović, V. Potkonjak, Chapter 20: Dynamics, in Section: Robotics, Mechanical Systems Design Handbook, CRC Press, 2001. (36 stranica)
4. M. Vukobratović, V. Potkonjak, K. Inoje, M. Takano, Chapter 21: Actuators and CAD of Robots, in Section: Robotics, Mechanical Systems Design Handbook, CRC Press, 2001. (34 stranice)
5. M. Vukobratović, V. Potkonjak, V. Matijević, Dynamics of Robots with Contact Tasks, (monografija), Kluwer Acvademic Publ., 2003, (248 stranica).
– Radovi u međunarodnim časopisima – ukupno 52 rada.
– Radovi na međunarodnim konferencijama – ukupno 25 radova
– Radovi u domaćim časopisima – 2; i na domaćim konferencijama – 18.
Radovi V. Potkonjaka su u međunarodnim publikacijama citirani 97 puta, prema zvaničnim informacijama (Citation Index).
– Naučno-istraživački i razvojni projekti – ukupno 8, od kojih je na 5 projekata ili tema bio rukovodilac.
– Komercijalni projekti – 3 (rukovodilac na sva tri), i 5 konsultantskih studija za naručioce iz zemlje (2) i inostranstva (3).
Ovde je dat sažeti, sistematizovani prikaz glavnih rezultata rada prof. Veljka Potkonjaka, koji predstavljaju originalne naučne doprinose. Takođe se pominju i ključna stručna dostignuća.
V. Potkonjak je započeo svoj istraživački rad učestvujući u razvoju algoritama za sastavljanje matematičkih modela robota pomoću računara. Iz tog perioda treba istaći dva nova algoritma, jedan baziran na Lagranževim jednačinama i drugi na Apelovim jednačinama. Tom prilikom su po prvi put iskorišćene Lagranževe jednačine za opisivanje dinamike robota.
Sledeći korak u razradi dinamike robota bio je uvođenje ograničenja na kretanje završnog uređaja i izvođenje odgovarajućih dinamičkih modela. Ovo je takođe bio potpuno nov rezultat. Dalje je sledilo učešće u izučavanju kontaktnih zadataka sa dinamičkom okolinom.
Istraživanja dinamike robota, uključujući njihove pogonske sisteme, vodilo je razvoju koncepta, algoritama i programskog rešenja za računarsko projektovanje robota. Razvoj CAD sistema značajan je po tome što je urađen 1985. godine, daleko pre drugih istraživačkih centara (Univerzitet u Tokiju sledio je ova istraživanja i završio svoj sistem tek 1993.).
Rad na problemima redundantnih robota rezultirao je razradom koncepta distribuiranog pozicioniranja koji, koristeći biomehaničke analogije pri planiranju kretanja, omogućava veću fleksibilnost u korišćenju robota.
Dalja razrada čovekolikog ponašanja robota vodila je ka uporednoj analizi ponašanja biomehaničkih i robotskih sistema u karakterističnim ljudskim i robotskim zadacima. Takođe je postavljen koncept veština za rešenje inverzne kinematike i upravljanje u direktnoj grani.
Istraživanja u oblasti tzv. aktivnih sistema dovela su do formulisanja originalnog koncepta sistema sa promenljivom geometrijom.
Komercijalni projeki su predstavljali kompletan razvoj (od ideje do komercijalizacije) laboratorijske opreme koja se već više godina koristi na nekoliko mesta.