Проф. др Весна Мишковић-Станковић

Проф. др Весна Мишковић-Станковић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета (ТМФ) Универзитета у Београду, је рођена 26. маја 1957. у Београду. На ТМФ-у је дипломирала јуна 1981. (са средњом оценом испита  9,85), магистрирала јуна 1984. и докторирала 1990. Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету у Тренту, Италија, 1992. и 1993.  Запослена је на Катедри за физичку хемију и електрохемију ТМФ у Београду од новембра 1983. где је бирана у сва научна звања (асистент-приправник 1983, асистент 1987, доцент 1992, ванредни професор 1997. и  редовни професор 2002.). Била је шеф Катедре за физичку хемију и електрохемију од 2006. до 2012. Држи наставу на основним академским, мастер и докторским студијама из предмета Физичка хемија, Неметалне превлаке, Заштитне превлаке, и Електрохемијска синтеза полимерних и биокерамичких превлака.
Била је гостујући професор на Универзитету у Тренту, Италија (1995), Институту за корозију и технологију мултифазног тока Охајо Универзитета, Охајо, САД (2009, 2010, 2011), Лавал Универзитету у Квебеку, Канада (2011), Шандонг Универзитету у Ђинану, Кина (2009, 2014), Ђангсу Универзитету у Шузоу, Кина (2014), Фудан Универзитету у Шангају, Кина (2014) и Кјунг Хи Универзитету у Јонгину, Република Кореја (2013, 2015, 2016).
Научна област проф. Весне Мишковић-Станковић обухвата широку групу нових функционалних материјала, електрохемијских технологија за њихово добијање и примене у индустрији за заштиту метала од корозије и у медицини као биоматеријали за импланте.
Научни допринос обухвата 458 библиографскe јединицe и то: 1 националну научну монографију, 8 поглавља у међународним научним монографијама, 157 научних радова у часописима са рецензијом од којих 122 у часописима на SCI листи и 35 у националним часописима, 250 научних саопштења штампаних у зборницима као изводи, проширени изводи или радови у целини од којих 159 на међународним и 91 на националним скуповима, 36 предавања по позиву на међународним и домаћим скуповима и иностраним универзитетима и 6 стручних радова. Према бази Scopus од 1996. укупна цитираност износи 1403, h индекс 22, а према бази Google Scholar од 1994. укупна цитираност је 1913, h индекс 23. Поред тога аутор је 7 уџбеничких материјала, 1 патента, 3 патентне пријаве, и руководила је/учествовала на 23 пројекта (12 међународних и 11 националних пројеката).
Заслужни је члан Српског хемијског друштва и члан Председништва и Управног одбора. Члан је Научног друштва Србије и члан Одбора за физичку хемију САНУ. Национални је представник у Међународној унији за чисту и примењену хемију (IUPAC) и у Европском удружењу за хемијске и молекуларне науке (EuCheMS). Члан је Америчког електрохемијског друштва, Међународног друштва за електрохемију (ISE) и Европске федерације за корозију (EFC), где је била и национални представник.
Добитник је прве награде Министарства просвете и науке Републике Србије на такмичењу за најбољу технолошку иновацију у категорији Иновативне идеје 2011., две Златне медаље са ликом Николе Тесле на међународној изложби проналазака, нових технологија и индустријског дизајна у Београду 2011. и 2012., годишњу награду Привредне коморе Београда за најбољи проналазак 2013. и грант Фонда за иновациону делатност из средстава претприступних фондова EU IPA I 2011 у оквиру Пројекта подршке иновацијама у Србији који имплементира Светска банка, за пројекат NanoAktiv Wound Dressings, 2013. год.
Проф. Мишковић-Станковић  je стални је рецезент у 26 истакнутих међународних часописа из области материјала и електрохемије. Била је члан/председник организационог и научног одбора неколико међународних и домаћих симпозијума.