Проф. др Зоран С. Бојковић

Проф. др Зоран С. Бојковић, редовни професор Саобраћајног и хонорарни редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1941. године у Београду, од оца Страхиње и мајке Дивне Јеличић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Школске 1959/60 године уписао се на Електротехнички факултет Универзитета у Београду, где је дипломирао 1964. године. Последипломске студије на Електротехничком факултету у Београду завршио је 1974. године. Докторску дисертацију одбранио је 1978. на Електротехничком факултету у Београду. Стални је члан Југословенске инжењерске академије.

У периоду од 1965. до 1969. године радио је у фабрици телекомуникационих уређаја »Искра« из Крања у Словенији. Године 1969. прелази на Саобраћајни факултет у Београду, где је биран у свим звањима, од асистента (1969), вишег стручног сарадника (1972), доцента (1980), ванредног професора (1982), до редовног професора (1987). Шеф је Одсека за поштански и телекомуникациони саобраћај Саобраћајног факултета. Као утемељивач научних дисциплина Дигитална обрада слике и Мултимедијалне комуникације у нашој земљи, и као оснивач предмета »Дигитална обрада и компресија слике« и »Мултимедијални комуникациони системи« ангажован је на формирању ових предмета на редовним и последипломским студијама на Електронском факултету у Нишу, Саобраћајном и Електротехничком факултету у Београду, и Електротехничком факултету у Бањалуци. Руководио је и руководи израдом бројних магистарских теза и докторских дисертација у земљи и иностранству (Румунија). Био је гостујући професор на многим универзитетима и институтима у свету: у Немачкој (Дрезден и Дуизбург), САД (Стенфорд, Арлингтон-Тексас), Кини (Хсингхуа и Нортерн Џиатонг институт, оба у Пекингу), Румунији (Темишвар, Клуж, Букурешт), Пољској (Познањ), Мађарској (Будимпешта), Грчкој (Патрас), Македонији (Скопље), и на Тајвану (Тајпех).
Најважнији научни доприноси проф. Бојковића односе се на области Дигиталне обраде слике, Преноса пакетског видеа у комуникационим мрежама са асинхроном трансфер мод технологијом, као и у области Мултимедијалних комуникација. Аутор је преко 350 библиографских једница из ширег спектра телекомуникација, публикованих у реномираним међународним часописима, од тога 8 радова публиковано је као део поглавља у оквиру монографија међународног значаја. У оквиру наведеног броја библиографских јединица посебно треба навести 3 монографије међународног значаја (издавачи Prentice-Hall 2000. и 2002. године, и Editura Politecnica, Timisoara, 1997). Ту су још и две монографије националног значаја (1989. и 1997). Као први или други коаутор објавио је 11 универзитетских уџбеника. Радови, монографије и уџбеници проф. Бојковића цитирају се у радовима иностраних и домаћих аутора.
У научном опусу проф. Бојковића посебно место заузима организација специјалних сесија на међународним и домаћим конференцијама, као што су: 4. светска конференција CSCC (Атина, Грчка, 2000), Међународна конференција VIIP (Малага, Шпанија, 2002) и IASTED Међународна конференција CSS 2003 (Канкун, Мексико, 2003), исто тако био је више пута председавајући на међународним научним конференцијама, као и округлим столовима.
Проф. Бојковић је дао више техничких остварења, радећи на међународним и националним пројектима за потребе привреде, ПТТ-а, института, као и на темама које финансира Министарство за науку и технологију Србије. Између осталих, истичу се пројекти »Истраживање нових капацитета у систему ПТТ саобраћаја и Поштанске штедионице«, »Развој широкопојасних, бежичних дистрибуционих система«, »Управљање структурним и технолошким прилагођавањем Поште Србије развијеним поштама Европе и света«, »Унапређење постојеће и могућности изградње алтернативне оптичке мреже као основе националне инфраструктуре«, »Постнет: анализа квалитета услуга у поштанском саобраћају«, »Нове технологије у ПТТ: систем квалитета у поштанском и телекомуникационом саобраћају«, »Развој модела система квалитета у области транспорта и комуникационих услуга«. Поред тога, учествовао је у развоју објеката за потребе аутоматизације телефонског саобраћаја, као и увођењу информационих система.
Од посебних доприноса у оквиру наведених пројеката истичу се развој метода за кодовање, предикцију и компресију мирне и покретне. Затим следи развој модела за анализу квалитета слике. Ту су још и увођење АТМ технологије у широкопојасне ISDN мреже, као и разрада методике пакетског видео преноса. Потврда посебних доприноса у области Мултимедијалних комуникација су запажене монографије: »Multimedia Communication Systems: Techniques, Standards, Networks« у издању Prentice-Hall 2002, у коауторству са проф. К.Р.Раом и Д.А.Миловановићем, као и »Packet Video Communication over ATM Networks«, такође у издању Prentice-Hall 2000, у коауторству са проф. К.Р.Раом. И најзад, посебну групу доприноса у оквиру наведених пројеката чине они који се односе на проблеме у области Експлоатације ПТТ саобраћаја. На бази сопствених истраживања разрађени су одговарајући модели за утврђивање квалитета ПТТ система, као и методе за избор мера квалитета. Проф. Бојковић је члан више међународних и домаћих стручних удружења, као што су: Друштво америчких електроинжењера (Сениор Мембер) IEEE, Европско друштво за обраду сигнала ЕURАSIP (Лозана, Швајцарска), New York Academy of Scienece, IEEE Communication Society (New York, USA), International Association of Science and Technology for Development IASTED (Калгари, Канада), Technical Committee of Image Processing IASTED Канада, Research Center for Communications and Signal Processing (Politecnica University of Bucharest, Румунија), Board of Advisers of the American Bibliographical Institute ABI, Senior Member WSEAS Society USA, Професионална међународна организација за стандардизацију PRО-МPЕG, југословенско друштво за ЕТРАН (Београд), Друштво за телекомуникације (Београд), Удружење универзитетских професора Србије.
Ценећи његов укупан научни опус Амерички библиографски институт прогласио га је за једног од водећих истраживача за 1998. годину (Man of the Year 1998). Његова биографија увршћена је у 8. и 9. издање познате енциклопедије »The International Directory of Distinguished Leadership«. Истовремено, Британски библиографски институт уврстио је његово име у 13. издање међународне енциклопедије »Ко је ко међу интелектуалцима« 1999. године. За свој научни и стручни рад је добио и више домаћих признања од ЕТРАН-а, Друштва инжењера и техничара Југославије, Универзитета и факултета, као и више повеља, плакета и захвалница.