Проф. др Лазар Аврамов, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1921.у Хајдучици, од оца Милана и мајке Милке Тодоран. Грађанску и Задружновинарску школу завршио у Вршцу. Средњу пољопривредну школу завршио је у Букову, код Неготина. Дипломирао 1949. на Пољопривредном факултету у Земуну. На Факултету је биран у сва наставничка звања, а 1967. године за редовног професора за предмет Посебно виноградарство. Докторирао је 1955. године на Пољопривредном факултету у Земуну на теми: (more…)

Проф. др Владимир Б. Аксин, геолог, привредник и редовни професор Рударско-геолошког факултета Унверзитета у Београду, рођен је 1928. године у Ади (Војводина) од оца Бранислава и мајке Љубице Обровашки. Основну школу је завршио у Ади (1938.), а гимназију у Новом Саду (1946.). Студирао је у Београду на Рударско-геолошком факултету где је дипломирао 1950. Докторску дисертацију из области истраживања лежишта и гаса одбранио је 1963. године на истом факултету. После краћег рада  у предузећу “Нафта” у Лендави (1950.-1951.) и одслужења војног рока, (more…)

Проф. Ђурђе Бошковић рођен је у Београду 1904. године. Гимназију је учио у Француској, а матурирао је 1922. године у Београду. Дипломирао је на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду 1928. године. Од 1930. године био је кустос Народног музеја и радио као асистент и као доцент на Техничком факултету. Године 1947. изабран за ванредног професора а 1950. године за редовног професора на Архитектонском факултету, за предмете Историја архитектуре и Историја уметности.
На Универзитету у Београду је обављао следеће функције: (more…)

Проф. др Тома Бунушевац рођен је у Београду 1914.године. Дипломирао је на Шумарском одсеку Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1936. године. Радио је у Министарству шума и руда, а од 1938. године на Пољопривредно-шумарском факултету као асистент. Докторирао је 1954. године на Шумарском факултету, где је касније постао и редовни професор за предмет Гајење шума. Иницијатор и један од оснивача, првог у историји наше земље, самосталног Шумарског факултета, а 1960. оснивач и дугогодишњи директор првог Института (more…)

Проф. др Надеждa Ванлић-Разуменић је рођена 1935. године у Београду професорској породици. Образовала се у Београду и дипломирала Хемијски инжењеринг 1961. године на Универзитету у Београду. Била је запослена у Институту Винча за нуклеарне науке од априла 1962. до априла 2000. Првих десет година, посвећена су развоју и истраживању органских једињења обележених са бета-емитерима C-14, S-35, H-3, и P-32. Њен главни интерес је био у истраживањима у области хемије и биохемије (more…)

Проф. др Бранислав Вуловић рођен је у Ивањици 1921. године. Дипломирао је 1949. године на Архитектонском факултету у Београду, и докторирао на истом факултету 1964. године. Од 1952. године ради на Архитектонском факултету, где је биран у сва звања почев од асистента, а 1976. године изабран је за редовног професора. Предавао је предмет Историја архитектуре. Био је сарадник Археолошког института и Републичког завода за заштиту споменика културе. Обавио је већи број студијских путовања у иностранству, а учествовао је и у раду бројних међународних саветовања, (more…)

Проф. др Душан Ж. Дукић, редовни професор Географског  факултета Универзитета у Београду,  рођен је 1923. у селу Моравцима (Љиг), од оца Жарка, свештеника, и мајке Драгиње Костић. Школовао се у Београду. Дипломирао на Географској групи Природно-математичког факултета у Београду 1950. (за 2,5 године и просечном оценом 9,90). Докторску дисертацију,  Сава – потамолошка студија, одбранио је у Српској академији наука и уметности,  12. априла 1956. године. У Географском институту Српске академије наука и уметности био је асистент и научни сарадник до 1958. (more…)

Проф. др Александар Ђокић, професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1924. у Долцу код Берана, од оца Миљана и мајке Илинке Вујошевић. Дипломирао је на Пољопривредном одсеку Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1949. Докторирао је 1957. на Пољопривредном факултету у Београду. Од 1949. до 1950. године радио је у Земаљском институту за пољопривредна истраживања у Крагујевцу. Године 1950. изабран је за асистента за предмет Генетика на Пољопоривредном факултету у Београду. Био је на научној специјализацији (more…)

Проф. др Драгутин Ерцеговац рођен је 1907. године у Гређанима крај Глине. Године 1927. се уписао на Ветеринарски факултет у Загребу, где је дипломирао 1933. а докторирао 1934. године. До 1941. био је војни ветеринар, а после, до 1949. радио је у Ветеринарском заводу у Београду, Чоки, Новом Саду и Земуну.  У Генералној дирекцији Ветсерума у Београду обављао је дужност директора погона. Године 1949. је постављен за доцента на Ветеринарском факултету у Београду за предмет Заразе домаћих животиња, а 1962. године је изабран за редовног професора. (more…)

Проф. др Ђорђе Јовић, научни саветник у Институту “Винча”, рођен је 1929. године у Врднику од оца Милоша и мајке Катице Поповић. Основну школу завршио је у Врднику, средњу у Новом Саду, а Природно-математички факултет, група за физику у Београду 1956. Докторирао је на Универзитету у Београду 1965. Запослио се у Институту за нуклеарне науке “Борис Кидрич” у Београду 1957. г. Године 1979. изабран је за в.д. директора Института, а 1980. и 1984. године за генералног директора Института Винча. Скупштина Универзитета у Београду (more…)

Проф. др Ђуро Курепа рођен је 1907. године у Мајским Пољанама (Глина), као 14. дете својих родитеља. Завршио је Филозофски факултет, групу математика са физиком, у Загребу, а затим Faculté de sciences, Collège de France у Паризу. Државни докторат положио је на Сорбони. Имао је током више година допунске студије и студијске боравке: у Математичком институту у Варшави, затим на Универзитетима у Паризу, Кембриџу, Бостону, Чикагу, Берклеју, Лос Анђелесу и Принстону. Био је асистент дневничар на Филозофском факултету у (more…)

Проф. др Милан Курепа, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1933. године у Бачкој Паланци, Србија, од оца Васе и мајке Руже Штајн. Основну школу и гимназију завршио је у Бачкој Паланци, где је матурирао. Студије физичке хемије, Природно-математичког факултета у Београду завршио је 1956/57. г. и запослио се у Институту за нуклеарне науке “Винча” у звању асистента Физичке лабораторије. До 1961. године био је члан Одељења за методе детекције зрачења. Школске 1961/62. године уписао се на последипломске студије (more…)

Др Зоран Максимовић рођен је 1928. године у Београду, где се школовао и дипломирао на групи за физику и хемију Природно-математичког факултета. На истом факултету у Београду је и докторирао. Запослен у Институту “Винча” у звању научног саветника. Радио је у Међународној агенцији за мирнодопску примену атомске енергије, на Универзитету у Кембриджу, затим у Москви, у институтима за хемијску физику и физичку хемију, АНСССР. Важнији радови којима је утицао на развој теорије и праске: Аутор је или коаутор 73 објављена научна рада (more…)

Проф. др Будимир Милојић рођен је 1921. године у месту Понору (код Књажевца). Дипломирао је на Пољопривредно-шумарском факултету, одсек пољопривредни, група ратарска, у Београду 1949. године. Почео је рад на Пољопривредном факултету као асистент. За редовног професора изабран 1971. године за предмет Ратарство.  Предавао је и друге ратарске предмете на редовним и постдипломским студијама. Био је на специјализацији у САД и на студијским боравцима у европским универзитетским и научним центрима. Био је председник Организационог одбора за Међународни симпозијум (more…)

Проф. др Александар Милојевић рођен је 1912. године у Берлину, а основну школу и гимназију завршио је у Београду 1930. године. Физику је студирао у Стразбуру, где је и дипломирао 1934. године. У Гетингену (Немачка) ради 1935/36., а у Француској од 1938. до 1939. године на феноменима површинског напона. Од октобра 1939. године до почетка рата био је асистент на катедри физике, где започиње радове у области лимунисценције. Рат проводи у заробљеништву, делимично у кажњеничким логорима. По повратку у домовину постаје члан Савезне комисије за ратне злочине, (more…)

Проф. др Новица Митић рођен је 1921. године у Црноклишту. Завршио је Пољопривредни факултет у Београду 1949. године када је изабран за асистента за предмет Посебно сточарство. Докторирао је 1956. За редовног професора је изабран 1967. године. Обавио је специјализацију у СССР и САД. Имао је више студијских боравака у Великој Британији, у Пољској, као и у Француској. Био је шеф Катедре за одгајивање, репродукцију и здравствену заштиту домаћих животиња. Биран је два пута за декана, председника Савета факултета и директора Института за сточарство. (more…)

Проф. др Драгиша Николић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1903. године у Паковраћу, од оца Тихомира и мајке Милојке Ћосић. Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1928. године. Докторат пољопривредних наука одбранио је на Пољопривредном факултету у Загребу 1936. године. По завршеним студијама провео је 9 месеци на специјализацији у Немачкој, а потом се запослио крајем 1930. у Министарству пољопривреде.  Изабран је за редовног професора Пољопривредног факултета (more…)

Проф. др Јован Петрић рођен је 1930. године у Готовуши. Дипломирао на групи за математику Природно-математичком факултету и на одсеку за техничку физику Електро-техничког факултета у Београду, на коме је студирао упоредо. Докторирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1960. године. Од 1957. године радио је у Институту за просторну технику у Београду где је 1960. изабран за научног сарадника и начелника Лабораторије за примењену математику. За ванредног професора на Електронском факултету за предмет Теорија аутоматског управљања (more…)

Проф. др Милован В. Радовановић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1931. године у Скопљу, од оца Војислава и мајке Вукосаве Пилетић. Основну и нижу музичку школу учио у Скопљу. Матурирао је у III мушкој реалној гимназији у Београду 1949. године. Студирао географију на Природно-математичком факултету у Београду и дипломирао 1955. године.
Изабран је за асистента за геоморфологију на Катедри за географију Природно математичког факултета 1957. године. Докторску дисертацију из географских наука под насловом (more…)

Проф. др Драгољуб Б. Стефановић, редовни професор Рударско-геолошког факутета Универзитета у Београду, рођен је 1927. у Скопљу, од оца Бошка и мајке Магде Наумовић. Основну школу и део гимназије завршио у Скопљу; од 1941. до 1944. школовање наставио у Нишу. Редовно школовање прекинуо због мобилизације, а коначно матурирао 1946. у гимназији у Пироту. Студије започео 1946. на Рударском одсеку Техничког факултета, а дипломираио 1950. на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију са темом Реманентно намагнетисање (more…)

Проф. др Слободан Д. Радосављевић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1915. године у Крагујевцу, од оца Драгомира и мајке Доротеје-Марије Мај. Основну школу завршио је у Крагујевцу а гимназију у Скопљу 1933. године. Дипломирао је 1938. године на Технолошком одсеку Техничког факултета у Београду. Докторску дисертацију под насловом “Дејство метала на азотну киселину” одбранио је 1952. године. Ратне године провео је у заробљеништву.

Почетком 1940. године постављен је (more…)

Проф. др Будислав Татић, редовни професор Биолошког факултета у Београду у пензији, рођен је 1926. године у селу Туларе код Прокупља, од оца Драгомира и мајке Јовке, рођене Павићевић. Основну школу завршио је у селу Тауларе, а гимназију, нижи течајни испит у Лесковцу и виши течајни испит у Прокупљу. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1951. године са темом: Фамилија Compositae у околини Београда. Докторирао је 1961. године са темом: Флора и вегетација Студене планине код Краљева, која је објављена у Билтену Института за ботанику ботаничке баште 1969. године. (more…)

Проф. др Павле Томић рођен је 1948. године у Турији, општина Србобран. Основну школу завршио је 1963. године у родном месту, а гимназију у Србобрану. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Новом Саду 17. 06. 1971. године. Средња оцена студија на другом степену је 9,25. За постигнуте резултате на студијама је награђиван. Магистрирао је 30. 05. 1974. године на Природно-математичком факултету у Београду. Просечна оцена на постдипломским студијама је 9,00. Докторску дисертацију одбранио је такође на Природно-математичком факултету (more…)

Рођен је у селу Звиздар (УБ). Завршио је основну школу у Ваљеву, а гимназију у Београду. Учествовао је у Националном ослободилачком рату, и целу своју професионалну каријеру провео је као поморски официр. Пензионисан је као капетан ратног брода 1980. године. Дипломирао је Морнаричкој војној академији у Дубровнику и Дивуљи, а завршио вишу војну школу у Сплиту. Др Тешић је дипломирао на Природно-математичком факултету, на одељењу за географију, у Београду. Провео је пет година у поморском институту хидрографије бавићи се океанографијом. Од 1992. био је предавач (more…)

Проф. др Љубомир Б. Ћирић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, рођен је 13. августа 1935. године у Реснику, Општина Бабушница, Регион Нишки, од оца Бранислава и мајке Витомирке Митровић. Основну школу завршио је у месту рођења, а осам разреда Шесте Београдске гимназије завршио је 1954. године. Дипломирао  је 1959. године на Математичком  факултету у Београду. Након одслужења војног рока, 1960. године изабран је за асистента за математику на Машинском факултету Универзитета у Београду, где ради све до одласка у пензију. (more…)

Проф. др Владета В. Урошевић, научни саветник Института за Физику, рођен је 1925. године у Стопањи, општина Трстеник од оца Војислава учитеља, и мајке Станиславе Ковачевић, учитељице. Основну школу учио је у Битољу, а гимназију у Скопљу, Крушевцу и Врњачкој Бањи. За време II светског рата био је у изблегличким домовима у Врњачкој Бањи, као и у логору у Смедеревској паланци и у НОВЈ. Дипломирао је 1957. године Физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, гдеје и магистрирао (1962) и докторирао (1967) физику. Радио је као асистент и руководилац (more…)

Проф. др Будимир В. Филиповић, редовни професор РГФ Универзитета у Београду, рођен је 1934. у Лесковцу, од оца Владимира и мајке Наталије Марчић. Основну школу и гимназију такође је завршио у Лесковцу 1954. На Геолошкој групи ПМФ дипломирао 1958. године. После краћег времена проведеног у Геолошком заводу у Сарајеву (1959/60), 1960. године изабран за асистента за хидрогеологију, најпре на Групи за геологију ПМФ, а од 1963. године на РГФ (Смер за хидрогеологију и инжењерску геологију), и то за исти предмет. Магистарски рад је одбранио 1963. а докторску дисертацију 1967. (more…)

Проф. др Небојша Л. Царић, редовни професор Природно- математичког факултета Универзитета у Новом Саду, рођен је 1925. године у Новом Саду, од оца Лазара и мајке Меланије Вучетић. Средњу школу похађао у Белој Цркви, Осијеку, Новом Саду и Вршцу, где је матурирао 1944. године. Природно – математички факултет у Београду завршио је 1949. године на географској групи. После тога, постављен је за асистента Географског института САНУ; до 1963. радио је као цивилни службеник у армији. За доктора географских наука промовисан је 1964. на Београдском универзитету. (more…)

Dr Irina Vishnyakova was born in 1938 in Moscow. In 1960  she graduated, with diploma, from the Department of Geography, Moscow State University, named after Lomonosov (MSU). After graduation, she  started to work at the MSU, Chair of Foreign Socialist Countries.
In 1968 she changed employment for the Council on Studies of Productive Forces (CSPF) under the USSR State Planning Committee, where she took the position of Researcher for Development of Yugoslavia (more…)