Prof. dr Veljko A. Vujičić

Prof. dr Veljko A. Vujičić

Prof. dr Veljko A. Vujičić

Matematički institut SANU

Prof. dr Veljko A. Vujičić rođen je 1929. godine u Nikšiću, od oca Akima i majke Ljubice Vučinić, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Protivavionsku vojnu akademiju (Druga klasa PAVU JNA) završio je u Zadru, posle čega je predavao protivavionsku nastavu gađanja i inženjeriju u Užicu. Na Prirodno-matematičkom fakultetu (studije za mehaniku) Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1957. godine, magistrirao 1959. i doktorirao 1961. godine. Godine 1959/60. stažirao je na Mehaničko-matematičkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta.

Za asistenta na PMF-u izabran je 1959. godine, u zvanje docenta 1961., vanrednog profesora 1968., a u zvanje redovnog profesora 1974. godine. Predavao je: Dinamiku objekata promenljive mase, Teoriju oscilacija, Analitičku mehaniku, Statiku, Tenzorski račun, Teorija stabilnosti i Teorija upravljanja kretanjem. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu predavao je postdiplomski kurs tenzorskog računa, na Tehničkom fakultetu u Titogradu vodio je nastavu iz Statike, Otpornosti materijala i Tehničke dinamike, a na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici iz predmeta Mehanika II.

Vodio je naučne seminare iz Stabilnosti kretanja, Teorije upravljanja kretanjem i Analitičke mehanike. Mentor je 18 magistarskih i 8 doktorskih disertacija. Napisao je dva univerzitetska udžbenika, a dva preveo sa ruskog jezika. Objavio je preko 170 naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima, 3 monografije (Kovarijantna dinamika, Dynamics of Rheonomic Systems, Preprinciples of Mechanics) i jednu i koautorsku na ruskom jeziku. Zapaženo je preko 120 prikaza njegovih radova u internacionalnim vodećim časopisima i preko 180 citata u raznim časopisima, mnografijama, univerzitetskim udžbenicima, doktorskim i magistarskim disertacijama. Pokrenuo je izdavanje i uređivao više od dvadeset godina naučni časopis Jugoslovenskog društva za mehaniku, koji je do sada uvršten u 5 međunarodnih registara.

U organizovanju naučnog rada učestvovao je kao: šef Katedre za mehaniku, Upravnik Odseka fakulteta za matematiku, mehaniku i astronomiju, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu; u Matematičkom institutu SANU: Upravnik Odeljenja za mehaniku, zamenik direktora, te i v.d. direktora. Inicijator je i predsednik (prvog) Odbora za matematiku i mehaniku RZN Srbije, predsednik Veća prirodnih i tehničkih nauka RZN; rukovodilac i istraživač republičkog makroprojekta iz mehanike. Bio je predsednik inicijativnog odbora i prvi predsednik Društva za mehaniku Srbije, predsednik Upravnog odbora Jugoslovenskog društva za mehaniku; član redakcija četiri domaća i jednog stranog naučnog časopisa kao i jedne internacionalne serije naučnih monografija.

Zaslužni je član Jugoslovenskog društva za mehaniku, član je nekoliko naučnih inostranih i međunarodnih društava. Dopisni je član Američke akademije za mehaniku (1994), član Internacionalne akademije nelinearnih nauka (1996) sa sedištem u Moskvi i dopisni član Evropske akademije nauka i umetnosti (1998) sa sedištem u Parizu. Predsednik Jugoslovenske akademije nelinearnih nauka (2001).

Najznačajniji naučni rezultati prof. Vujičića odnose se na nekoliko međusobno povezanih celina i to:

Prvi je geometrizovao mehaniku objekata promenljive mase, što je proizvelo nove rezultate u mehanici i popravljanje rezultata nekih inostranih autora. Bitna razlika u geometrizaciji ove oblasti mehanike od klasične je ustanovljenje da kovarijantni (prirodni) izvod metričkog tenzora nije jednak nuli, nego jednom drugom tenzoru zavisnom od promene mase tela.

U analitičku dinamiku uneo je značajne priloge. Priširio je broj nezavisnih diferencijalnih jednačina kretanja za reonomne sisteme; uveo je pojam sile, snage i potencijala promene veza; modifikovao relacije “zakona” promene energije, Lagranžovu i Hamiltonovu funkciju, koje su centralni pojmovi klasične analitičke mehanike. Kraće rečeno monografija Dynamic of Rheonomics Systems predstavlja reviziju standardne analitičke mehanike reonomnih sistema i povod da 1997. objavi jedinstvenu knjigu Preprincipi mehanike i prevod Preprinciples of Mechanics kojom uvodi preprincipe mehanike i novu strukturu u teoriju o kretanju tela.

U teoriju oscilacija i teoriju stabilnosti kretanja uveo je Opšti invarijantni kriterijum o stabilnosti kretanja mehaničkih sistema; primenjen na stabilnost ravnotežnog stanja sistema, ovaj kriterijum predstavlja uopštenje znamenite Lagranžove teoreme o stabilnosti ravnotežnog položaja.

Uvođenje predprincipa mehanike imalo je za posledicu novu logičku sistematizaciju mehanike i znatne izmene u poimanju principa mehanike, zakona dinamike, kao i njenih teorema. Kao najznačajniji pojedini prilozi toga su Princip prinude kome prethodi novo određenje prinude, kao i stav da je kinetička energija negativni rad sile inercije; invarijantna teorema o promeni kinetičke energije, kao i nova formula za silu uzajamnog privlačenja tela. Zaobiđena su, kao nepotrebna, ili napuštena kao nepostojeća neka široko prihvaćena stanovišta klasične mehanike.

U tenzorski račun i diferencijalnu geometriju Prof. Vujičić je uveo tako nazvan “apsolutni integral tenzora”. Pomoću tog tenzorskog integrala ponirući u suštinu tenzorskog računa razjasnio je sporna pitanja o tenzorskoj prirodi nekih kinematičkih i kinetičkih pojmova u mehanici. To će mu omogućiti da napiše jedinstvenu monografiju “Kovarijantna mehanika“, za koju strana naučna literatura ističe da je “knjiga u celosti originalan rad koji predstavlja i suštinski i metodološki interes bez analogona u svetskoj literaturi” (časopis “Prikladnaja mehanika”, T. 20, N. 8, 1984.).

Sve navedene naučne rezultate, pre objavljivanja u naučnim časopisima, autor je saopštavao na domaćim i stranim naučnim skupovima, kao i na naučnim seminarima Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Moskovskog državnog univerziteta.