Prof. dr Slobodan P. Đorđević

Prof. dr Slobodan P. Đorđević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, rođen je 1921. godine u Valjevu od oca Petra i majke Leposave Šišković. Osnovnu školu i Treću gimnaziju završio je u Beogradu 1940. Iste godine upisao se na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Za vreme okupacije radio je kao medicinar, najviše u hirurškoj struci. Vojnu obavezu odslužio je 1944/45 u NOV i POJ odnosno JNA. Nastavio je studije 1945. i diplomirao je 1950. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Akademsku karijeru je otpočeo već iste godine kao asistent Medicinskog fakulteta u Beogradu na Katedri Hirurgije za predmet Otorinolaringologije. Prošao je potom sve stepene nastavnih zvanja, do izbora za Šefa Katedre Otorinolaringologije. Bio je istovremeno profesor na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i na Medicinskom fakultetu (sa stomatološkim odsekom) u Nišu; redovni profesor i koordonator (prodekan) na Medicinskom fakultetu u Niameju (Niger), kao i u Abidžanu (Obala Slonovače), gde je bio direktor ORL klinika, kao ekspert Zavoda za tehničku saradnju Jugoslavije. Bio je jedan od osnivača i sekretar Katedre Otorinolaringologije.

Na Medicinskom fakultetu u Parizu, 1964. godine mu je dodeljena titula asistenta Univerziteta u Parizu. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu habilitovan je za nastavnika 1959. godine. Od 1956. do 1970. godine, u cilju poslediplomskih studija i usavršavanja, Prof. Đorđević je boravio na College de Médicine des hôpitaux de Paris, Medicinskim fakultetima u Parizu, Bordou, Nansiju, Monpelijeu, Lionu, Strasburu i ORL klinikama u Madridu, Padovi, Poznanju, Varšavi, Pragu, Atini, Solunu, Vil-Žuifu i dr.

Prof. Đorđević je član sledećih inostranih stručnih i naučnih društava: Collegium Otorhino-laryngologicum Amicitiae Sacrum; Société Française d’ORL et de Pathologie Cervico-Faciale; Société Francaise de Bronchoesophagologie; Société Médicale Internationale d’Endoscopie et de Radiocinémato-graphie; Société Internationale d’Histoire de la Médecine; Société Européenne pour l’Etude de l’Histoire d’ORL; Association et Fondation des éléves de l’Ecole Portmann de Bordeaux i dr.

Član je naših stručnih, naučnih i drugih društava: redovni član Medicinske akademije u Beogradu; redovni član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije (osnivač i predsednik); Saveza naučnih društava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije (osnivač i predsednik); SLD-a i više njegovih sekcija, Udruženja ORL Jugoslavije; Udruženja kancerologa Jugoslavije (osnivač), Jugoslovenskog društva za istoriju i filozofiju nauka; Udruženja alergologa i imunologa Jugoslavije; Društva za borbu protiv raka; Matice Srpske u Novom Sadu, Starešinstva Saveza Sokola Jugoslavije. Član je Alliance Yougoslavie-France i dr.

Preko 30 godina je sarađivao u raznim projektima SANU u Beogradu, gde sada ima zvanje stalnog saradnika. Za Savezni zavod za zdravlje izradio je “Indikacije za lečenje i operisanje bolesnika u ORL“. Bio je član Uređivačkog odbora i redaktor jugoslovenske verzije “Međunarodne klasifikacije bolesti i smrti” SZO. Sarađivao je sa Ministarstvom zdravlja Srbije u raznim komisijama za polaganje specijalističkih ispita. U Institutu Srbije za usavršavanje u zdravstvu bio je nastavnik raznih kurseva za usavršavanje lekara.

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu bio je aktivan i na organizacijskim poslovima kao član raznih fakultetskih odbora i komisija Saveta i Dekanata (sekretar Saveta 1959.). Osnovao je (sa B. Božovićem i I. Stankovićem “Dan škole”, naučni časopis Medicinskog fakulteta “Medicinska istraživanja” i godišnje skupove “Stremljenja i novine u medicini”.

Bio je sekretar “Terminološkog seminara Medicinskog fakulteta”, čiji je sledbenik “Međuodeljenski odbor za medicinski jezik i terminologiju” SANU, čiji je potpredsednik. Bio je i organizator i predavač seminara o metodama i tehnici naučno-istraživačkog rada za studente i mlađe fakultetske saradnike, kao i član Komisije za naučni rad studenata. Uređivao je i redigovao više udžbenika za Medicinski fakultet, a bio urednik, redaktor ili saradnik časopisa (mnoge osnovao): Nauka i priroda, Bulletin Scientifique, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Acta historiae medicinae pharmaciae stomatologiae medicinae veterinariae i dr. Objavio je udžbenik “Praktička Otorinolaringologija” i “Otorinolaringologija” za specijaliste opšte medicine.

Sarađivao ili uredio sledeće pripručnike: “Dijagnostičko-terapijski lekarski priručnik”; “Preventivni rad u terapijskoj medicini”; “Moj lekar”; “Medicinski leksikon”, “Medicinski rečnik” i dr. U našim i inostranim časopisima publikovao je 160 radova stručnog i naučnog karaktera iz raznih bolesti ORL i iz istorije medicine.

Osnivač je audiologije u nas i konstruktor prve izolovane komore. Uveo je prvi kod nas (sa S. Podvinecom) upotrebu operacijskog mikroskopa i funkcijsku mikrohirurgiju srednjeg uva, a jedini radio selektivne operacije u lavirintu unutrašnjeg uva, uz upotrebu ultrazvuka. Kao endoskopista uveo je ekstrakciju gvozdenih stranih tela iz traheje i bronhusa koristeći elektromagnet.

U rinologiji i maksilo-facijalnoj hirurgiji bavio se plastičnim zahvatima kao i hirurgijom malignih tumora. Prvi je uveo osmometriju, konstruišući etalone za ispitivanje organa mirisa. U gustatologiji je izradio etalone za ispitivanje organa ukusa gustatometrijom.

Prof. Đorđević se najviše bavio onkološkim problemima u oblasti larinksa i vrata. Izradio je “TNM klasifikaciju za ORL” i bio dugo godina član timova Onkološkog instituta za kombinovana lečenja u oblasti ORL. Sarađivao je sa graničnim strukama i institucijama. Posebno se bavio izučavanjem istorije medicine. Istovremeno se bavio ORL strukom, pedagogijom, naučnim radom, publicistikom i društvenim aktivnostima. Jedan je od osnivača  “Jugoslovenskog naučnog društva za istoriju medicine,  farmacije i veterinarstva” (sada Savez), “Naučnog društva za istoriju  zdravstvene kulture Srbije”  i osnivač i urednik njihovih časopisa.

Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem i Ordenom rada sa crvenom zvezdom, a primio je i brojne povelje, plakete i priznanja. Penzionisan je kao nastavnik univerziteta 1982., ali je i dalje aktivan javni društveni radnik.