Prof. dr Bratislav D. Milovanović

Prof. dr Bratislav D. Milovanović je rođen 1948. godine u Rosici kod Ribarske banje, kao srednji sin oca Dragoljuba i majke Stanije (po rođenju Jovanović). Osnovnu školu završio je u susednom selu Ribaru, a elektrotehničku školu u Nišu. Elektronski fakultet u Nišu je diplomirao 1972. kao najbolji student generacije; magistrirao je 1975. i doktorirao 1979. godine. Od 1972. do 1980. bio je prvo stručni saradnik, a potom, asistent pripravnik i asistent. U zvanje docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora biran je 1980., 1985. i 1990. godine, respektivno. U periodu od 1981. do 1984. godine, u dva mandata, bio je šef Katedre za teorijsku elektrotehniku. Godine 1989. prelazi na Katedru za telekomunikacije gde je od 1994. do 2000. godine je bio šef Katedre za telekomunikacije. Bio je prodekan u periodu 1987. do 1991. godine, a zatim dekan fakulteta od 1994. do 1998. godine. Od 1996. do 2000. godine je bio predsednik Upravnog odbora Ei HOLDING korporacije. Bio je zamenik predsednika Odbora za Elektrotehniku pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju.

Obavio je više studijskih boravaka: Institut za mikrotalasnu tehniku u Bohumu, Siemens i Tehnički fakultet u Minhenu, Thomson u Francuskoj i Marcony u Engleskoj. Član je uređivačkih odbora nekoliko međunarodnih naučnih časopisa i recenzent radova za više renomiranih naučnih časopisa i konferencija.

Prof. Milovanović je član međunarodnih strukovnih udruženja (IEEE i ARFTG), Predsedništva Društva za ETRAN i Upravnih odbora Društva za mikrotalasnu tehniku i Društva za telekomunikacije. Predsednik je nacionalnog udruženja za mikrotalasnu tehniku i tehnologiju od 2000. godine i potpredsednik YU MTT Chapter-a. Predsednik je komisije ETRAN-a za mikrotalasnu i submilimetarsku tehniku. Dopisni je član Inženjerske akademije Jugoslavije. Predsednik je Saveta JUNIS-a pri Univerzitetu u Nišu. Predsednik je Odbora za informaciono komunikacione tehnologije pri Regionalnoj privrednoj komori. Član je nacionalnog ICT Komiteta za saradnju sa UNESKO-om. Član je više ekspertskih komisija i radnih grupa resornih Ministarstava.

Dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Niša (1986.), trostruki dobitnik nagrade RTS (1985., 1994. i 1997.) za naučne rezultate u oblasti telekomunikacija, diplome za najbolji rad na međunarodnoj naučnoj konferenciji CAS’94 i Povelje Elektronskog fakulteta (1985.) i Plakete Univerziteta u Nišu (1989.) za izuzetan doprinos razvoju Fakulteta i Univerziteta. Dobitnik je najvišeg priznanja nacionalnog Udruženja za mikrotalasnu tehniku i tehnologiju (1999.).

Prof. B. Milovanović je afirmisani i u svetu poznati i priznati naučni radnik. Osnovne oblasti naučne delatnosti su mikrotalasna tehnika i satelitske komunikacije. Autor je ili koautor preko 300 naučnih radova, od kojih su 32 rada objavljena u renomiranim međunarodnim časopisima (Archiv fur Electrotehnik, Electronics Letters, J. of Micronjave Ponjer Electromagnetic Energy, AEU, J. de Physiljue, Acta Acustica, Applied Micronjave&Njireless, COMPEL, i dr.), 90 su saopštena na međunarodnim konferencijama, 25 radova štampano u domaćim časopisima, i td. O značaju naučnih radova dr Milovanovića svedoči i činjenica o velikom broju citata (18 citata samo u inostranim časopisima prema Science citation indedž-u). Rad saopšten na konferenciji EuMC’77 u Kopenhagenu štampan je u izuzetno cenjenoj monografiji “Advanced antenna technology” uglednog naučnika prof. J. B. Claricoats-a koja je obuhvatila radove koji su značajno uticali na razvoj naučne misli u oblasti tehnologija mikrotalasnih antena. Prof. B. Milovanović je editor pet zbornika radova sa naučnih konferencija (4 međunarodne). Bio je gost- urednik specijalnih brojeva nekoliko međunarodnih (2) i domaćih (4) časopisa.

Impresivni su rezultati kandidata u oblasti istraživačko-razvojnog i naučno-istraživačkog rada. U dužem periodu u okviru saradnje sa Ei Niš, uspešno je rukovodio istraživačkim timom u oblasti satelitske i kablovske televizije (EF i Ei EDS) i mikrotalasne tehnike (EF i Ei IRIN). Rukovodio je, takođe, izradom više inovacionih projekata za potrebe Ei Niš i Republičkog hidrometeorološkog zavoda iz Beograda.

Prof. Milovanović je jedan od zaista retkih istraživača koji je podjednako dobre i vredne rezultate ostvario u osnovnim, primenjenim i razvojnim istraživanjima. Autor je velikog broja laboratorijskih i industrijskih prototipova specifičnih mikrotalasnih sklopova i uređaja. On je pionir i najzaslužniji za domaći razvoj opreme za satelitsku i kablovsku televiziju. Takođe je definisao koncept i tehničko rešenje MMDS sistema. Rukovodilac je dugoročnog projekta koji ima za cilj automatizaciju rada i integraciju meteoroloških radara u jedinstveni sistem protivgradne zaštite Republike Srbije. Rukovodio je realizacijom preko 20 projekata u oblasti osnovnih i primenjenih istraživanja. Od 1990. godine, u tri trogodišnja istraživačka ciklusa, bio je rukovodilac strateških telekomunikacionih projekata u oblasti tehnološkog razvoja koje finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj. Trenutno je rukovodilac projekta “Razvoj širokopojasnih bežičnih distribucionih sistema” u oblasti tehnološkog razvoja i projekta “Razvoj mikrotalasnih aplikatora za sušenje materijala” u okviru nacionalnog programa energetske efikasnosti. Po kriterijumima Ministarstva za nauku i tehnologiju prof. Milovanović je jedan od najuspešnijih istraživača u oblasti elektrotehnike i informacionih tehnologija.

Prof. Milovanović je utemeljivač bijenalnog naučnog skupa o telekomunikacijama u savremenim satelitskim, kablovskim i radiodifuznim servisima ”TELSIKS”. Bio je predsedavajući svih, do sada održanih TELSIKS skupova (5), kao i predsednik programskog odbora međunarodne naučne konferencije ICEST’02.

Prof. Milovanović je uspostavio uspešnu naučnu saradnju sa velikim brojem naučno-istraživačkih institucija širom sveta: Bohum i Minhen (Nemačka), Notingem i London (Engleska), San Francisko (USA), Lviv (Ukrajina), Krasnojarsk (Rusija) i dr.

Ostvareni rezultati u oblasti naučno-istraživačkog i nastavnog rada, svrstavaju prof. Milovanovića u red vodećih svetskih stručnjaka. Najzaslužniji je za uspešan rad Laboratorije za mikrotalasnu tehniku i satelitsku televiziju na Elektronskom fakultetu u Nišu, i za savremeno koncipirane programe predmeta dodiplomskih (12) i poslediplomskih studija (11). Rukovodio je izradom 6 doktorata, desetak magistarskih teza i preko 10 diplomskih radova. Za prof. Milovanovića se može reći da je utemeljivač i ključni nosilac ugledne škole mikrotalasne tehnike u kojoj se razvio veći broj mladih stručnjaka koji danas, širom sveta, postiže veoma zapažene naučne i nastavne rezultate.