Prof. dr Aleksandar J. Pakvor

Prof. dr Aleksandar J. Pakvor, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, rođen je 1934. godine, u Novom Sadu, od oca Josifa i majke Nade Micić, gde je i završio gimnaziju. Na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1959., magistrirao 1972., a doktorirao 1979. godine.
Zaposlio se 1959. u Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi u Beogradu, gde se bavio projektovanjem hidrotehničkih konstrukcija i ispitivanjem konstrukcija i konstrukcijskih modela. Na Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu došao je 1965. i sada je u zvanju redovnog profesora. Predavao je većinu predmeta iz oblasti Betonske konstrukcije. Sada predaje Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija na redovnim studijama, kao i Izabrana poglavlja graničnih stanja betonskih konstrukcija i Savremeni problemi montažnih betonskih konstrukcija na poslediplomskim studijama. Na specijalnim poslediplomskim studijama na engleskom jeziku predaje Maintenance, Fire Actions and Seismic Design of Concrete Structures. Godinama je predavao Teoriju betonskih konstrukcija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Od osnivanja Instituta za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu, bio je prvi Upravnik od 1978. do 1980. Sada je, počev od 1991. godine. ponovo Upravnik Instituta.
Aktivan je član International Association for Bridge and Structural Engineering IABSE. Od 1985. do 1995., bio je član IABSE Working Commission WC8 Operation, Maintenance and Repair of Structures. Za Potpredsednika WC8bio je izabran od 1987. do 1991., a za Predsednika WC8od 1991. do 1995. godine, kada je bio i član IABSE Technical Committee. Sada je, od 1995. godine, Predsednik Working Group WG 22 Reliability and Maintenance of Structures. Kao alternativni delegat Jugoslavije, član je IABSE Permanent Committee.
U Comité Euro-International du Béton CEB bio je član Commission 9 Behaviour, Maintenance and Repair i General Task Group GTG 18 Structures Made of Precast Elements, a kasnije član Commission 5 Operation and Use i Task Group 5/3 Structural Form, Detailing and Operation.
U inostranstvu, držao je više predavanja po pozivu na Univerzitetima i uvodnih izlaganja na naučnim skupovima. Za IABSE Symposium u Rio de Ženeiru 1999. prihvatio je da bude Keynote Speaker na plenarnoj sednici. Često je bio član Naučnih komiteta, organizator ili predsedavajući sednica međunarodnih naučnih skupova.
Autor je ili koautor većeg broja knjiga iz oblasti betonskih konstrukcija. Publikovao je preko 180 radova u domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim časopisima, ili na kongresima i simpozijumima.
Njegovi najznačajniji publikovani radovi su iz oblasti projektovanja i građenja armiranih ili prethodno napregnutih betonskih konstrukcija, teorije i primene dvopojasnih konstrukcijskih sistema, graničnih stanja upotrebljivosti betonskih konstrukcija, betona i reciklirane opeke, kao i trajnosti, eksploatacionog veka, degradacije, održavanja, popravke, sanacije i ojačanja betonskih konstrukcija.
Rukovodilac je Saveznog naučnoistraživačkog projekta Sistem upravljanja mostovima – tehnički, organizacioni i ekonomski aspekti održavanja, sanacija i ojačanja i Republičkog naučnoistraživačkog potprojekta Istraživanja savremenih materijala, konstrukcijskih sistema i metoda građenja, održavanja, saniranja i ojačanja betonskih konstrukcija.
Rukovodilac je Republičkih potprojekata tehnološkog razvoja Istraživanja mogućnosti agregata za beton na bazi recikliranja opeke i betona, sa aspekta tehnologije materijala i konstrukcijske primene i Osnove proračuna i dejstva na konstrukcije.
Pored nastavnog i naučnoistraživačkog rada, veoma je aktivan kao projektant, ekspert, konsultant ili revident pri projektovanju, građenju, sanaciji i ojačanju velikog broja armiranih i prethodno napregnutih betonskih konstrukcija za različite namene.
Najznačajniji projekti su mu: Univerzalna sportska hala Beogradska arena 133/103 m za 20.000 gledalaca na Novom Beogradu, Hangar Jugoslovenskog aerotransporta 136/70 m na Aerodromu Beograd, hangar 2 x 140/110 m u Batajnici, Aerodromski kompleks Annaba sa Hangarom u Alžiru, Hangar za helikoptere u Kuvajtu, Kompleks Poslovno sportskog centra u Tuzli, sajamske zgrade u Tjumenu u Rusiji, administrativne i stambene zgrade na Centralnom Trgu grada Oran u Alžiru, kompleks zgrada Radničkog univerziteta u Novom Sadu.
Jedan je od dobitnika Oktobarske nagrade Beograda za najbolja dostignuća u oblasti matematičko-fizičkih i tehničkih nauka za 1985., za delo Konstrukcije spregnutih sistema sa čeličnim elementima van betonskog dela preseka, koje su primenjene na velikom broju objekata. Delo Konstrukcija novog hangara na Aerodromu Beograd, čiji je jedan od odgovornih projektanata, proglašeno je za najbolje konstruktersko ostvarenje u Srbiji, a zatim i u Jugoslaviji u 1986. Idejno rešenje Sportske hale Beogradske arene na Novom Beogradu, za koje je jedan od autora konstrukcije, osvojilo je 1991. Prvu nagradu na Pozivnom anonimnom konkursu.
Projekat tehnološkog razvoja Uvođenje Evrokodova za konstrukcije u građevinsko konstrukterstvo Srbije, za koji je rukovodilac potprojekta Osnove proračuna i dejstva na konstrukcije, proglašeno je za najbolje ostvarenje u građevinskom konstrukterstvu Jugoslavije iz oblasti nauke i tehnologije u 1996. i 1997. godini.
Član je Predsedništva Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera i Saveta za projektovanje i građenje železničke stanice Beograd centar.
Poseduje aktivno znanje engleskog, nemačkog, francuskog i ruskog jezika.