Prof. dr Božidar Ž. Radojković

Prof. dr Božidar Ž. Radojković, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji, rođen je 1924. godine, u Stalaću od oca Živana i majke Grozde Rajić. Sve škole završio je u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, 1951. Doktorirao je na istom fakultetu, 1958., sa temom: Procenjivanje opasnosti od lutajućih struja u elektrifikovanoj saobraćajnoj mreži (Publikacije Elektrotehničkog fakulteta 13/1962). Čitav radni vek proveo je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, najpre u zvanju mlađeg industrijskog inženjera a zatim kao asistent (1952.), docent (1959.), vanredni profesor (1965.) i redovni profesor (1971). U penziju je otišao 1989. Bio je na stručnom usavršavanju u Italiji i Francuskoj.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, u okviru redovnih studija, predavao je tri predmeta: Električna vuča, Električna vozila i Stabilna postrojenja električne vuče. Na postdiplomskim studijama predavao je dva predmeta: Specijalna poglavlja iz električnih vozila i Tiristorski pogon mašina jednosmerne struje.
Iz istih oblasti držao je nastavu na odgovarajućim fakultetima u Novom Sadu, Podgorici, Skoplju i Nišu. Na Železničkom odseku Mašinskog fakulteta u Beogradu držao je nastavu iz oblasti električnih vozila. Na spomenutim fakultetima bio je mentor magistarskih i doktorskih radova, kao i u Sarajevu i Zagrebu.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu bio je: šef Energetskog odseka, šef Katedre za upotrebu električne energije, prodekan Fakulteta i podpredsednik Saveta fakulteta.
Napisao je tri stalna univerzitetska udžbenika sa ukupno sedam izdanja. Najznačajniji su: Električna vuča (prvo izdanje 1965.) i Jednofazne lokomotive 25 kV 50 Hz sa silicijumskim usmeračama (prvo izdanje 1969.). Publikovao je više od pedeset naučnih radova (u raznim časopisima, kongresnim dokumentima, savetovanjima, Scientific Review Naučnog društva Srbije i dobrim delom u Publikacijama Elektrotehničkog fakulteta). Napisao je više desetina stručnih radova, studija i projekata.
Najvažniji naučni radovi odnose se na određivanje parametara električne i mašinske prirode koji utiču na adheziona svojstva električnih vozila kao i poboljšanje regulacionih svojstava primenom energetske elektronike. Među najznačajnijim radovima, koji su uticali na razvoj praktičnih i teorijskih saznanja su: Uticaj valovitosti struje napajanja vučnih motora na njihjov rad i konstrukciju (Publikacije Elektrotehničkog fakulteta 21/1966), Problem velikih brzina u železničkom saobraćaju (Saobraćaj i sredstva 1/1970), L’ utilisation d ’adherence des locomotives electriques et la determination du poids remorque (La Haye 1974., Publikacije Elektrotehničkog fakulteta 75/1975.), Automatski rad električnih vozila (ETAN 1976.), Uticaj energetske elektronike na dalji razvoj jednofaznaih lokomotiva 25 kV 50 Hz (Publikacije Elektrotehničkog fakulteta 78 /1979) i Optimizacija nekih parametara pri izboru čopera za vučni motor (publikacije Elektrotehničkog fakulteta 89/1982.). Radovi profesora Radojkovića citirani su u mnogim magistarskim i doktorskim radovima, kao i u udžbenicima, između ostalog i u udžbeniku za Ingenieurschule Zurich: Elektrische Bahnen, Springer Verlag, Berlin 1989., autora Filipovića.
Profesor Radojković je autor ili koautor velikog broja značajnih studija i projekata. Studije i projekti obavljeni su bilo u okviru Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, bilo u saradnji sa privrednim organizacijama i naučnim institutima koji se bave električnom vučom. Među značajnim studijama je poznata i obimna studija, čiji je bio rukovodilac, pod nazivom: Prigradski elektromotorni voz 25 kV 50 Hz za Jugoslovenske železnice. Ova studija rađena je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, ali su u njoj učestvovali i železnički stručnjaci iz Sarajeva, Zagreba i Ljubljane.
Učestvovao je u izradi veoma ozbiljne studije koja je obavljena u Saobraćanjom Institutu CIP pod nazivom: Metodologija izbora voznih sredstava za pruge velikih brzina. Ova studija osvetljava probleme uvođenja velikih brzina na železnici i pruža veliku praktičnu pomoć pri donošenju odgovarajućih odluka za izbor najpovoljnijeg vozila za velike brzine.
Za Naučnu zajednicu SAP Vojvodina učestvovao je u izradi studije pod naslovom: Regulisani elektromotorni pogon, Novi Sad 1988. Nekoliko zapaženih radova i studija posvećeno je gradskom saobraćaju i izradi metroa: Neki elementi značajni za dimenzionisanje vučnih motora za vozila gradskog saobraćaja (Publikacije Elektrotehničkog fakulteta 82-87/1981) i Izbor sistema metroa (Publikacije Elektrotehničkog fakulteta 65/1977).
Prof. Radojković je bio u tri maha ekspert pri Međunarodnom arbitražnom sudu (Tribunal arbitral de Chambre du commerce international) i to: u Hagu 1973-1975. (L’ utilisation de l ’adherence de la locomotive 441); u Lozani 1977 – 1979. (Causes de l ’incendie de la rame motrice); u Paizu 1981 – 1983. (L’ utilisation de l ’adherence et le poids remorque d ’une locomotive diesel – electrique, type CC, avec bogie monomoteur).
Prof. Radojković je bio, dugi niz godina, aktivni učesnik u svim delatnostima Jugoslovenskih železnica u kojima su rešavana bitna strateška pitanja od važnosti za elektrifikaciju železničkih pruga pa sledstveno tome i za privredu zemlje. Imao je odlučujući uticaj na izbor optimalnih tehničkih rešenja i to: sistema elektrifikacije pruga, napojne kontaktne mreže i elektrovučnih podstanica, električnih vozila i upravljanja.
Bio je savetnik na nivou Zajednice jugoslovenskih železnica, železničko-transportnih preduzeća Beograda i Zagreba, predsednik Stručnog saveta ŽTP Beograd, predsednik republičkih Komisija za prijem električnog dela pruge Beograd-Bar. Bio je savetnik u mnogim preduzećima i organizacijanma čija je delatnost električna vuča, kao što su: GOŠA, MINEL, SEVER, GSP, Institut Kirilo Savić i Institut CIP. Učesnik je u konstrukciji prvog domaćeg trolejbusa i prve domaće rudničke lokomotive.
Za svoj naučni i stručni rad profesor Radojković je dobio mnoge nagrade i priznanja, između ostalog i Orden rada sa crvenom zastavom.