Prof. dr Dimitrije A. Tjapkin

Prof. dr Dimitrije A. Tjapkin, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji, rođen je 1926. godine u Peći od oca Arkadija i majke Vere Ivanov, gde je završio gimnaziju 1945. godine. Diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu 1950. godine gde je i doktorirao. Na usavršavanjima u trajanju od godinu dana bio u Fizičko-tehničkom institutu u Braunšvajgu 1956., Institutima Poljske AN, i razvojnoj laboratoriji firme Thomson-CSF, Pariz (1956. i 1960.), sve iz oblasti tehnologije poluprovodničkih komponenti. Na ETF-u od 1950. godine kao asistent; u zvanje docenta izabran 1958., vanrednog profesora 1967. a u zvanje redovnog profesora 1971. godine. Uporedo radio u razvoju Fabrike Nikola Tesla (1950.), Konstrukcionom birou vazduhoplovne industrije (1953.), Elektronskoj laboratoriji Instituta u Vinči 1953-1957. i Institutu za fiziku od 1963., od 1966-1971. bio pomoćnik i zamenik direktora.
Na Elektrotehničkom fakultetu bio šef Katedri za elektrotehničke materijale (1965-1975.) i za mikroelektroniku i tehničku fiziku od 1982. do 1991.; starešina Odseka za tehničku fiziku od 1971. do 1975., prodekan (1969/71) i dekan (1975/77). Godine 1974. izabran je za dopisnog člana Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti (Académie Européenne des Sciences, des Arts et des Lettres, Paris), 1997. godine, a za redovnog člana Inženjerske akademije Jugoslavije, 1998. godine. Član je jugoslovenskog društva za ETRAN od osnivanja, a počasni član Predsedništva od 1997. Član redakcionog odbora časopisa Scientic Review NDS, časopisa Publications of the Faculty of El. Eng. Series Engineering Physics, ETF-Beograd.
Aktivan je učesnik na plenarnim i naučnim skupovima, kao i savetovanjima i simpozijumima. U svojstvu predsednika Komisije za fiziku Republičke zajednice nauke i potpredsednika Koordinacionog odbora za praćenje realizacije SAS-a o razvoju mikroelektronke u Srbiji (1984-1987), takođe utiče na razvoj njegove struke. U okviru ovih aktivnosti bio je i među istaknutim organizatorima naučnih i stručnih, domaćih i međunarodnih skupova, savetovanja i konferencija, kao što je organizovanje savetovanja o poluprovodnicima u Zagrebu 1958., Međunarodni simpozijum o fizici površina u Dubrovniku 1977., itd. Prof. Tjapkin je jedan od osnivača Jugoslovenskog društva za ETAN (1953) i učesnik svih njegovih konferencija.
Profesionalna orijentacija prof. Tjapkina su elektronske poluprovodničke komponente (tehnologija i fizička elektronika). Inicijator je formiranja Grupe za poluprovodnike pri ETF-u (1955.), koja je razvila prve diode i tranzistore u zemlji, kasnije proizvođenih u EI u Nišu. Ova grupa je kasnije prerasla u poseban Centar za mikroelektronske tehnologije IHTM-a, Beograd.
U visokoškolsku diplomsku i postdiplomsku nastavu Beogradskog i Niškog univerziteta uvodi (od 1958) oblast Fizičke elektronike i Fizike čvrstog tela – poluprovodnika. Takođe je uveo oblast mikroelektronske tehnologije i pouzdanost, preko predmeta Elementi elektronskih uređaja i Fizička elektronika čvrstog tela. Prof. Tjapkin se može smatrati tvorcem oblasti fizičke elektronike poluprovodnika i uopšte nauke o materijalima kod nas. Jedan je od osnivača Katedre za elektrotehnički materijal kao i Laboratorije za tehnologiju elektrotehničkog materijala i Elemente elektronskih uređaja (1954) a osnivač je Laboratorije za poluprovodnike (1967), na ETF-u u Beogradu.
Izdao je preko 200 diplomskih radova; razvoju naučnog podmlatka, doprineo učešćem u oko 40 doktorskih odnosno 80 magistarskih teza (od toga kao mentor – za 18 odnosno 39 teza). Autor je 8 univerzitetskih udžbenika izdavanih od 1958. do 1994. Oni predstavljaju i (skoro jedinu) stručnu literaturu na našem jeziku iz ove oblasti, od kojih se navode: Fizička elektronika i elektronska fizika čvrstog tela. Naučna knjiga, Beograd, 1980. Zbornik problema iz fizičke elektronike i elektronske fizike čvrstog tela. Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1994.
Autor je ili koautor preko 200 naučnih ili stručnih radova od čega u renomiranim međunarodnim publikacijama – preko 50 radova. U poslednjih 20 godina njegovi radovi su citirani u preko 170 radova drugih autora. Navode se sledeći radovi u kojima je prof. Tjapkin autor ili koautor: Evaluation théorique et expérimentale des tensions des claquages dans les transistors. Commun. du Colloque intern. sur les dispositifs a semi-conducteur, Paris, 1961.; P-n Transition Capacitance. Solid-State Electr. (1971).; Determination of Aribitrary Doping Profile in P-N functions. Electronics Lett. (1978).; Semi-empirical Determination of Avalanche Breakdown Temperature Parameters in P-N Junctions. Solid-St.Electr. (1984).; Resonant Second Harmonic Generation by a Semi-Conductor Quantum Well in Electric Field. IEEE Journ. of Quantum Electronics, (1989); Temperaturska zavisnost Fermijevog nivoa prema dvozonskom modelu dopiranog poluprovodnika. Zbornik XXXIII Konf. ETAN-a, Novi Sad (1989).; The influence of Hybridization of the Impurity and the Conduction Bands on the Density of States of Doped Semiconductors. Phys.Stat.Sol.(b), (1989).; Electrical Conductivity of Doped Semiconductors: The Two-Zone Hybrid Model Approach. Semicond. Sci.Technol. (1990). Shallow Impurities in a Quantum Well: Hibridization Aspect. 20th Internatinal Conference on Microelectronics, Niš (1995).; Electronic and Optical Properites of Semiconductor Quantum wells and Superlattices. Proc. First Yugoslavian Advanced Materials Conference, Herceg Novi, Materials Science Forum, (1996).
Najvažniji naučni doprinosi: Uvođenje “strujne” koncepcije određivanja kapacitivnosti p-n spojeva (i MISIM struktura) – Određivanje proizvoljnog profila primesa p-n spojeva – Modelovanje pojava proboja u p-n spojevima sa formulisanim novim temperaturskim efektima – Razvijanje (samosaglasnih) metoda za proračun provodnosti u (jako) dopiranim poluprovodnicima u vrlo širokom dijapazonu sadržaja primesa (1:106) – Proučavanje kvantizacije električnim poljem u inverznim slojevima, MIS strukturama, kvantnim jamama i super-rešetkama – Uvođenje istraživanja fluktuacionih procesa i povezivanje istih sa fizikom otkaza poluprovodničkih naprava.
Rukovodio je sa većim brojem primenjenih i fundamentalnih projekata za privredu. Sada, kao profesor u penziji, vodi podprojekt Modelovanje poluprovodničkih komponenti u projektu Poluprovodnička mikroelektronika, i smer Fizička elektronika čvrstog tela i plazme na postdiplomskim studijama.
Za svoj rad dobio je mnoga priznanja: Sedmojulska nagrada za 1963. Povelja SMEITJ-a, u znak priznanja i zahvalnosti za doprinos u razvoju elektrotehnike, povodom 25 godina SMEITJ-a (1977.). Jugoslovenska zvezda za ETAN za elektornske sastavne dele. Orden rada sa crvenom zastavom. Oktobarska nagrada grada Beograda za 1991. godinu.