Prof. dr Milorad Ivković

Prof. dr Milorad Ivković, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, u penziji, rođen je 1924. godine, u Valjevu, Srbija, od oca Vojislava i majke Leposave Petković. Školovao se u Beogradu. Završio je Drugu mušku gimnaziju 1942. Diplomirao na Građevinskom fakultetu 1951. – Odsek za konstrukcije, iz predmeta Betonske konstrukcije, 1954. izabran je za asistenta na predmetu Betonske konstrukcije. Za docenta na istom predmetu izabran je 1963. za vanrednog profesora 1970., a za redovnog 1977.godine. Po sili zakona, 1989. godine, sa 65 godina života, odlazi u penziju. U periodu od 1973. do 1978. bio je šef Katedre za materijale i konstrukcije, a zatim predsednik Naučno-nastavnog veća Instituta za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu. Bio je, u dva izborna perioda, prodekan Građevinskog fakulteta od 1969. do 1973. i dekan Fakulteta od 1985. do 1987. U periodu od 1978. do 1980. bio je predsednik Saveta Fakulteta. Član je Naučnog društva Srbije od 1983. Od 1990. je počasni doktor Univerziteta u Nišu. Redovni član Jugoslovenske inženjerske Akademije (1998.).
Prof. Ivković je bio predsednik Jugoslovenskog odbora za beton od 1983. do 1987. godine i delegat Jugoslavije u Evromeđunarodnom komitetu za beton (CEB) od 1983. do 1989. godine. Bio je član predsedništva Društva građevinskih konstruktera Jugoslavije i potpredsednik Društva građevinskih konstruktera Srbije. Počasni je član Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije i Jugoslavije. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za najbolje dostignuće u oblasti matematičko-fizičkih i tehničkih nauka za 1985. godinu i Sedmojulske nagrade za životno delo za 1990. godinu. Takođe, jedan je od dobitnika Povelje za životno delo u oblasti građevinskog konstrukterstva. Odlikovan je Jugoslovenskim ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima i Ordenom rada sa crvenom zastavom. Odlikovan je takođe i visokim rumunskim odlikovanjem “23. avgust”.
U redovnoj dodiplomskoj nastavi predavao je Betonske konstrukcije II i Betonske konstrukcije III, a nekim generacijama studenata i Betonske konstrukcije I.Pod njegovim rukovodstvom, na grupaciji predmeta Betonske konstrukcije, diplomiralo je preko 750 studenata, od kojih su,ne mali broj od njih, postali poznati i cenjeni projektanti i graditelji vrlo zapaženih konstrukterskih ostvarenja ne smao u nas nego i u svetu.
Prof. Ivković je, paralelno sa redovnom, dodiplomskom nastavom, posebnu pažnju posvetio i poslediplomskoj nastavi. On je jedan od najzaslužnijih za uspešne pripreme, organizaciju i izvođenje poslediplomske nastave iz oblasti konstrukcija na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Tada je on koncepcijski, postavio i počeo da predaje sasvim nove predmete u nas Reologiju i opštu teoriju loma betona i Viseće krovne konstrukcije.Bio je mentor pri izradi 70 magistarskih teza i 36 doktorskih disertacija. Najvažniji naučni doprinosi su bili u području visokoelastoplastičnih ponašanja betona, gde je formulisano niz originalnih rešenja koja su našla primenu u propisima za Betonske i Prethodno-napregnute konstrukcije. Najznačajniji prilozi profesora Ivkovića su ipak u oblasti teorije plastičnosti armiranog betona kao i u oblasti graničnih stanja betonskih konstrukcija.
Izuzetni doprinosi prof. Ivkovića su u oblasti građevinskog konstrukterstva za koja je dobio i najveća priznanja. Tu su: Palata “Beograđanka Beograd, Sportski kompleks 25. maj Beograd, Hangar “JAT” na Aerodromu Surčin, Beograd, Kompleks pokrivenih bazena na Poljudu u Splitu, Zgrada SUP-a SRS u Beogradu, Poslovna zgrada “Jugopetrola” na Novom Beogradu, “Beogradska arena” univerzalna sportska dvorana na Novom Beogradu u izgradnji (1993.) i dr.
Po pozivu držao je predavanja na brojnom kongresima i simpozijumima u nas i u svetu (Beč, London, Pariz, Lozana, Hjuston itd.); zatim, Vankuver (1984) – Congres IABSE; Roterdam Hol. (1985) – Symposium IABSE; New Delhi – Ind. Congres FIP-a (1986); Nanking – Međunarodni simpozijum za beton; itd. Član je IABSE Međunarodne asocijacije za mostove i konstrukcije, predstavnik Jugoslavije u CEB-u.