Prof. dr Milutin Jovanović

Prof. dr Milutin Jovanović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, rođen je 1917. u Beogradu, od oca Aleksandra i majke Vidosave Obradović. Diplomirao je 1940. na Tehnološkom odseku Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Posle 1946. godine radi u Ministarstvu industrije FNRJ, zatim u Generalnoj direkciji industrije stakla, Saveznom insti- tutu za staklo i u Naučno-istraživačkom institutu NRS i u Fabrici stakla u Paraćinu. Na Tehnološkom fakultetu u Beogradu izabran je 1951. godine za stručnog saradnika, 1961. za docenta, 1965. za vanrednog profesora i 1973. godine za redovnog profesora. Predavao je Tehnologiju stakla i specijalne kurseve Hemije i tehnologije silikata, Vatrostalnih materijala, Neorganske hemijske tehnologije i Tehnologije silikata.

Kao stipendista UNESKO-a bio je na specijalizaciji u Max Planck Institut für Silikatforshung. Drugi deo specijalizacije proveo je u Institutionen fuer Silikatkemiskk Forschuing u Goeteborg-u. Doktorirao je 1963. g. na Tehnološkom fakultetu u Beogradu sa temom “Proučavanje izluživanja natrijuma vodom iz natrijum-kalcijum-silikatnog stakla i oplemenjivanje površine stakla“. Pozivan je kao ekspert u sporovima iz oblasti stakla u zemlji, a i od strane Međunarodne arbitraže u Parizu.

Bio je na studijskom putovanju u SAD, gde je držao predavanja u renomiranim centrima za proučavanje stakla. Bio je prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta, član Upravnog odbora SHD, dugogošnji predsednik i počasni član Jugoslovenske komisije za staklo, a bio je i član Plenuma International Comission on Glass i počasni predsenik Sekcije za keramiku SHD .

Bio je član Deutsche Glastechnische Gesellschaft, Deutsche Keramische Gesellschaft i British Ceramic Society. Bio je član redakcije časopisa “Vatrostalni materijali”. Uz veći broj pohvala, zahvalnica i plaketa, nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem i Zlatne diplome Tehnološko-metalurškog fakutleta.

Autor je više od 70 naučnih i stručnih radova iz oblasti tehnologije stakla, kao i savremenih i klasičnih keramičkih materijala. Uže područje naučne i stručne delatnosti odnosi se na strukturu i osobine stakla, posebno problematiku hemijske postojanosti i oplemenjivanja površine stakla, kao i razvoj i uvođenje tehnoloških postupaka za proizvodnju stakla specifičnih osobina.

Prof. Jovanović se može smatrati začetnikom i nosiocem razvoja naučne i stručne misli o staklu i staklastim materijalima u nas. Pored naučnih i stručnih radova, bio je rukovodilac izrade 15 projekata, investicionih programa i eleborata.

Od naučnih radova 8 je objavljeno u međunarodnim časopisima, a 19 plenarnih ili uvodnih naučnih predavanja izloženo je na skupovima u zemlji i inostranstvu. Među radovima sa posebnim doprinosom su: M. Jovanović, D. Delić, “Staklo u farmaceutskoj industriji – uticaj nekih farmaceutskih rastvora na staklo“, VIII godišnja skupština Farmaceutskog društva Srbije, 1969. g.; M. Jovanović, D. Delić, “Promene površine stakla pri dejstvu vode na povišenim temperaturama“, Bull.Soc. Chem. Beograd, 1961;M. Jovanović, D. Delić, “Izluživanje alkalija iz stakla kao kinetički proces“, Bull.Soc. Chem. Beograd, 1964; M. Jovanović, Der Einfluss der termischen Vergongenheit auf die Dichte des Na-Ca-Silikat- glasses“, NTHI, Varna; M. Jovanović, “Beitrag zur Bessern Kanntinis des Prozesses der Natrium-Auslongung aus dem Glass“, 46. Glastechnische Tagung, ICG & DGG, 1972.; M. A. Jovanović, “Die Bestimmung der Glasbildungsgeschwindigkeit“, Compte rendu, Symposium sur l’elaboration du verre, USCV, Charleroi (Belgigue), 1973.; M. A. Jovanović, R. Zalar, ” Einige Möglichkeiten zur Verbesserung der chemischen Beständigkeit der Glassoberfläche“, Proc.Tenth International Congress on Glass, Kyoto, Japan, 1974; M. Jovanović, “Etudes chimigues du verre medieval trouve daus certaines regions de la Yougoslavie“, Zbornik radova “Srednjovekovno staklo na Balkanu (V-XV vek)“, Balkanološki institut SANU, Beograd, 1975.