Prof. dr Branislav V. Đorđević

Prof. dr Branislav V. Đorđević, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu rođen je 1938. godine u Skoplju, od oca Veljka, i majke Milica, rođene Bukvić. Gimnaziju je završio u Kruševcu. Diplomirao je 1961. na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao 1967, i doktorirao 1974. na istom fakultetu. Najpre radio u Institutu za vodoprivredu. Od 1971. radi na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Docent (1975.), vanredni profesor (1979.), redovni profesor za grupu predmeta “Korišćenje vodnih snaga” i “Vodoprivredni sistemi” (1984). Predaje i predmet “Ekološki inženjering”.

Bio šef Katedre za hidrotehniku, prodekan i član Saveta Univerziteta u Beogradu. Član je Inženjerske akademije Jugoslavije od 2000. Kao utemeljivač Teorije vodoprivrednih sistema, kao nove grane Tehničke kibernetike, predavao je na poslediplomskim studijama na univerzitetima u Beogradu, Skoplju, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Mostaru i Splitu. Mentor za 22 magistarske teze i 9 doktorata na svim univerzitetima u SFRJ. Senat Univerziteta u Skoplju izabrao ga je za Professor honoris causae tog univerziteta.
Član je Komiteta za vodoprivredne sisteme pri Međunarodnoj asocijaciji za hidrološke nauke, član Međunarodne asocijacije za vodne resurse, ekspert Sektora za prirodne resurse Evropskog saveta. Bio je predstavnik SFRJ u Komitetu za vode OUN u Ženevi, i predsednik Radne grupe za razvoj metoda planiranja u vodoprivredi. Bio je na studijskim boravcima u više zemalja. Urednik je časopisa “Vodoprivreda”, član redakcija časopisa “Elektroprivreda” i “Naše građevinarstvo”, predsednik Odbora za uticaj brana i akumulacija na okolinu, predsednik Komisije za praćenje HEPS Đerdap.
Dr Đorđević je vodeći jugoslovenski stručnjak u oblasti vodoprivrede i hidroenergetike i afirmisan svetske ekspert u oblasti voda. Njegovo kapitalno delo objavljeno u SAD (1993) – Cybernetics in Water Resorces Management, bazna je monografija u svetu iz te oblasti, citira se u tom svojstvu i prikazana je u vodećim svetskim časopisima, uz naglašavanje autorove uloge u formiranju Teorije vodoprivrednih sistema. Razvio je savremene metode optimizacije i planiranja višenamenskih hidrotehničkih sistema, te se smatra jednim od najpoznatijih svetskih eksperata na tom planu.
Oblast naučnog angažovanja dr B. Đorđevića obuhvata: razvoj novih metoda planiranja i optimizacije složenih vodoprivrednih i hidroenergetskih sistema, razvoj metoda operacionih istraživanja u upravljanju sistemima, istraživanja hidroenergetskih potencijala i metoda njihovog korišćenja u okviru kompleksnih sistema, planiranje hidroenergetskih objekata, alokacija pouzdanosti vodoprivrednih sistema složenih konfiguracija, analiza uticaja hidrotehničkih sistema na ekološko okruženje i iznalaženje mera njihovog adekvatnog usklađivanja, izrada planskih dokumenata vodoprivrede.
Autor je preko 260 bibliografskih jedinica, iz šireg spektra hidrotehnike. Od toga, knjiga: 8 kao jedini autor (jedna izdata u SAD), dve kao prvi autor. Najpoznatije knjige: Korišćenje vodnih snaga I i II (Oktobarska nagrada Beograda za 1984), Objekti hidroelektrana, The Water Recources of Yugoslavia, Vodoprivredni sistemi, Cybernetics in Water Resorces Management, Hidroenergetsko korišćenje voda. U stranim časopisima i publikacijama objavio 35 radova, u nacionalnim publikacijama 18 radova, u vodećim nacionalnim časopisima 53 rada. Učestvovao sa referatima na 48 međunarodnih kongresa i na oko 70 domaćih skupova. U zemlji i inostranstvu više puta su mu poveravane uloge generalnog izvestioca, ili uloga uvodnog predavača. Radovi su citirani u svetu 69 puta, 9 puta u stranim knjigama. Naučne doprinose dao je u više oblasti. Jednu grupu čine radovi u kojima fundira osnove Teorije vodoprivrednih sistema. Razvio je niz klasa matematičkih modela za rešavanje zadataka planiranja vodoprivrednih sistema (VS), posebno u uslovima neodređenosti, teoriju estimatora u procesu upravljanja VS i razradio više metoda za podršku upravljanju, na bazi ekspertnih sistema. Razradio je metodiku strateških vidova planiranja, koja je korišćena pri izradi svih vodoprivrednih osnova u SFRJ i SRJ. Drugu grupu čine doprinosi u oblasti hidroenergetike, u domenu tehnički i ekonomski iskoristivih potencijala. Zapažene doprinose predstavljaju metode za modeliranje hidroloških serija na više profila, za pouzdanije dimenzionisanje sistema akumulacije. Razvija metode upravljanju VS primenom “mekog računanja”, fazi pristupom, metode za analizu obezbeđenosti isporuke vode iz akumulacija, za alokaciju pouzdanosti VS složenih konfiguracija, za modeliranje ekoloških procesa u jezerima. Razradio je metode ekonomske valorizacije vodnih resursa, raspodele investicija i rangiranja višenamenskih projekata. Rukovodio je izradom najvećih naučnih projekata u oblasti voda, vodoprivrede i hidroenergetike.
Aktivno je učestvovao u planiranju i realizaciji najvećih hidroenergetskih objekata i vodoprivrednih sistema u SFRJ i više velikih sistema u inostranstvu. Neki od najznačajnijih: optimizacije hidrosistema na slivovima Morave, Vardara, Vrbasa, Neretve, Save, HS DTD, HS “Severna Bačka”, upravljanje banatskim delom HS DTD, regulacija Dunava, HS “Kolubara”, učešće u projektima HE Đerdap, HE Grabovica, HE Salakovac, HE Mostar, HE Bočac, HE Višegrad, HE Kozjak. Uradio je vodoprivredne analize i optimizaciju za niz izvedenih akumulacija: Vrutci, Gruža, Ćelije, Bovan, Prvonek, Streževo, Kozjak, itd. Kao predsednik stručnog saveta ili revident učestvovao je u nizu projekata, od kojih se izdvajaju HEPS Đerdap II, HE na Morači, HE Buk Bijela, HE Foča, HE na V.Moravi, Savska kaskada u Sloveniji, HE na Vrbasu, Vardaru, Komarnici, V.Rzavu.
Kao vodeći vodoprivredni planer Jugoslavije bio je najviše angažovan na izradi ključnih strateških planskih dokumenata vodoprivrede Srbije, Crne Gore i nekadašnje SFRJ. Rukovodio je izradom Strategije dugoročnog razvoja vodoprivrede Srbije, obrađivač je dela koji se odnosi na vode i vodoprivrednu infrastukturu u Prostornom planu Srbije, i koordinator revizije pri izradi Vodoprivredne osnove Srbije. Autor je studije o hidroenergetskim potencijalima SFRJ, koja je dugo bila baza za sva planiranja u oblasti energetike. Dobio je više nacionalnih priznanja, među kojima su i Oktobarska nagrada Beograda i Orden rada sa zlatnim vencem.