Prof. dr Ratko Marković

Rođen je u Požarevcu 8. decembra 1944. Osnovnu školu, započetu u Požarevcu, završio je u Kruševcu, gde je završio i gimnaziju. Sa njegovom generacijom otpočeo je novi način maturiranja–izradom pisanog rada o određenoj temi i odbranom pred tročlanom komisijom sastavljenoj od predmetnih nastavnika. Tema maturskog rada bila je: „Pesnici prirode u srpskoj poeziji“. Gimnaziju je zavšio s odličnim uspehom.

Na Pravni fakultet u Beogradu upisao se školske 1963/64, i diplomirao 1967. sa prosečnom ocenom deset. U toku studija je, sve vreme, aktivno učestvovao u radu stručne grupe za javno pravo, koju je osnovao i vodio pok. profesor Stevan Vračar. Poslediplomske studije na Pravnom fakultetu u Beograadu–javnopravni smer–upisao je školske 1969/70, posle odsluženja vojnog roka i zaposlenja u Institutu za uporedno pravo. Usmeni magistarski ispit položio je 1971.“jednoglasno sa odlikom“.

Magistarsku tezu pod naslovom „Pokretanje ustavnog spora o ustavnosti normativnih akata“(mentor prof.Jovan Đorđević) odbranio je „jednoglasno sa odlikom“, januara 1973. Na istom fakultetu odbranio je doktorsku disertaciju „Izvršna vlast“ (mentor prof.Nikola Stjepanović) „jednoglasno sa odlikom“. Od maja 1969. do jula 1974. bio je asistent i asistent–istraživač u Institutu za uporedno pravo. Od jula 1974. do kraja 1979. bio je asistent , pa zatim docent i vanredni profesor na stomatološkom fakultetu u Beogradu za predmet Društveno uređenje. Od januara 1980. do kraja septembra 1985.predavao je najpre kao vanredni, a zatim kao redovni profesor Ustavno pravo na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. U oktobru 1985.godine izabran je za redovnog profesora za predmet Ustavno pravo na Pravnom  fakultetu u Beogradu ( s tim što je, jednu  godinu , dok je bio sudija Ustavnog suda Jugoslavije, radni odnos na Pravnom fakultetu u Beogradu mirovao). Rešenjem dekana Pravnog fakulteta u Beogradu od 20.aprila 1994.raspoređen je i na radno mesto  redovnog profesora Ustavnog prava. U tom svojstvu je penzionisan 30. septembra 2012.

Do aprila 2016. objavio je 328 stručnih, publicističkih i naučnih radova i preko stotinu odrednica u „Pravnoj enciklopediji“, „Enciklopediji samoupravljanja“, „Sociološkom leksikonu“ i „Srpskoj enciklopediji“ (zaključno sa slovom V). Među njima su i sledeće knjige: „Pokretanje ustavnog spora o ustavnosti normativnih akata“, Beograd, 1973 (str.188), „Samoupravno odlučivanje u društvenim delatnostima“ (sa V Koštunicom), Beograd, 1978 (str.83), „Izvršna vlast“, Beograd, 1980 (str. VIII+256), „Ustavno pravo“, Beograd, 1982, (str. VIII+730), „Upravno pravo I“(sa P.Dimitrijevićem), Beograd 1986 (str.263-340), „Ustavi i ustavna dokumenta socijalističke Jugoslavije 1942-1981“(sa M.Srdićem), Beograd, 1987 (predgovor „Socijalistička Jugoslavija i njena ustavnost“, str. XI–XXIX), „ Ustavno pravo i političke institucije“(od 2008.“Ustavno pravo“), Beograd, 1995 (str.693), poslednje dvadesete i prvo izdanje, Beograd, 2016, (str.588), „Upravno pravo“, drugo izdanje (prvo je bilo 1995), Beograd 2002, (str. 625), „Odabrani propisi o Vladi i državnoj upravi“, Beograd, 2005 (predgovor str.11-54), „Ustavno pravo“–priručnik za polaganje pravosudnog ispita–treće izdanje ( prvo je bilo 2008), Beograd, 2012, str.236. Profesor Marković je i dalje aktivan, privodi kraju rukopis za štampu u okviru biblioteke „Politika i društvo“pod naslovom  „Sa ustavne osmatračnice“, (koji se sastoji delom od objavljenih, a delom od neobjavljenih radova), a radi i na rukopisu knjige „Srpsko ustavno nasleđe“. Priredio je za objavljivanje sledeće knjige: „Milovan Milovanović, Državno pravo i druge ustavnopravne studije, Beograd, 1997“, „Dragaš Denković, Dobra uprava, Beograd, 2010“, „Dragaš Denković, Vršenje državne službe i odgovornost za štetu prouzrokovanu građanima, Beograd, 2011“. Uredio je nekoliko zbornika radova sa naučnih skupova, objavljenih kao posebne publikacije. Poslednja među njima je bila „Dva veka srpske ustavnosti“(zajedno sa A.Firom) u izdanju SANU i Pravnog fakulteta u Beogradu.

Stručne i javne dužnosti. Bio je urednik u časopisu „Gledišta“, dugogodišnji sekretar časopisa „Arhiv za pravne i društvene nauke“ i zamenik glavnog i odgovornog urednika „Anala Pravnog fakulteta u Beogradu“. Dva mandata bio je šef Katedre za Javno pravo Pravnog fakulteta U Beogradu. Bio je član radnih tela za izradu Ustava Republike Srbije od 1990. i Ustava SR Jugoslavije od 1992. Godinu dana bio  je sudija Ustavnog suda Jugoslavije (jer je SFRJ prestala da postoji), savezni poslanik (u SR Jugoslaviji), a u toku dva mandata je u Republici Srbiji bio potredsednik Vlade (zadužen za pravni sistem i koordinaciju rada državnih organa). Bio je član delegacije SR Jugoslavije u pregovorima o sukcesiji SFRJ, šef državne delegacije za pregovore o obliku autonomije Kosova i Metohije s kosmetskim Albancima u Prištini 1998–1999. i šef državne delegacije za pregovore s kosmetskim Albancima o miru i samoupravi  na Kosovu i Metohiji, uz posredništvo Kontakt grupe, u Rambujeu i Parizu (februar–mart 1999).
Učestvovao je na mnogobrojnim naučnim skupovima u zemlji s pisanim referatima, a s pisanim referatom učestvovao je na Kongresu za ustavno pravo u Parizu 1987.