Prof. dr Toma Bunuševac

Prof. dr Toma Bunuševac

Prof. dr Toma Bunuševac

Šumarski fakultet

Prof. dr Toma Bunuševac rođen je u Beogradu 1914.godine. Diplomirao je na Šumarskom odseku Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Beogradu 1936. godine. Radio je u Ministarstvu šuma i ruda, a od 1938. godine na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu kao asistent. Doktorirao je 1954. godine na Šumarskom fakultetu, gde je kasnije postao i redovni profesor za predmet Gajenje šuma. Inicijator i jedan od osnivača, prvog u istoriji naše zemlje, samostalnog Šumarskog fakulteta, a 1960. osnivač i dugogodišnji direktor prvog Instituta za stvaranje inženjera za ozelenjavanje naselja (hortikulturu, odnosno pejsažnu arhitekturu). Bio je Prorektor univerziteta u Beogradu i predsednik Komisije za međunarodne veze i Komisije za nauku Zajednice jugoslovenskih univerziteta.

            Bio je član Naučnog saveta i stalni saradnik Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, Nacionalnog komiteta za šumarstvo Akademijskog saveta FNRJ, Komisije za šumarstvo i Komisije za zaštitu i uređenje prirode Saveta za čovekovu sredinu i prostorno uređenje SIV SFRJ i Komisije za zaštitu sredine skupština SR Srbije i grada Beograda.

            Prof. Bunuševac je bio član Izvršnog odbora Internacionalne unije šumarskih naučnih ustanova (IUFRO). Redovni član Internacionalne akademije za pejsažnu arhitekturu u Rimu. Kao naučni radnik svojim radovima učestvovao u radu niza međunarodnih naučnih skupova u inostranstvu iz oblasti bioloških problema gajenja šuma, pejsažne arhitekture i zaštite sredine (kongresi IUFRO u Rimu, Oksfordu, Beču, Minhenu). Učestvovao na Svetskom kongresu botaničara u Parizu i Svetskom kongresu za zaštitu prirode u Kopenhagenu. Kao ekspert radi na izradi niza bioloških projekata u Alžiru, Iraku, Libiji, Sudanu, Iranu. Kao prorektor ostvario saradnju sa univerzitetima niza evropskih, afričkih i azijskih zemalja u naučnoj oblasti.

            Najvažniji radovi kojima je uticao na razvoj teorije i prakse:

            O biljkama roda Evonymus u Jugoslaviji – Uloga sušenja u pojavi erozije zemljišta – Klimatski uslovi severoistočne Srbije i pojava sušenja stabala u njenim bukovim šumama – Biološka osnova hidroelektrane Đerdap – Situation actuelle de la Soummam et son influence sur les problemes de l´économie générale – Atlaszeder (Cedrus atlantica) auf dem Standort der Zerreiche mit der ungarischen Eiche in Serbien (koautor) – Dve nove forme nizinske jasike (koautor) – Turističko područje Dunava – regionalni prostorni plan (koautor).

            Najvažniji naučni doprinosi:

            Posebnu pažnju je posvetio funkcijama, ulozi i mestu šume kao nezamenljivom delu određenih prostora koje su od presudnog značaja za mogućnost organizacije normalnog života društva uopšte. Po učešću u istraživanjima problema iz ovih oblasti pripada mu pionirska uloga, posebno kada se radi o razvoju naučnih, teoretskih i praktičnih osnova zaštite i unapređivanja životne sredine kod nas.

            U oblasti gajenja šuma, poseban značaj njegove delatnosti je pre svega u stvaranju ekoloških osnova praktičnom podizanju i gajenju šuma koje kod nas nisu postojale. U oblasti pejsažne arhitekture prvi je u nas definisao i uveo u praksu pojam “biološka osnova” kao neophodan, sastavni analitičko-studijski deo svakog projekta, a kojim se definišu i utvrđuju svi ciljevo koji moraju da se ostvare projektom, odnosno utvrđuju egzaktno sve vrste biljaka za izradu projekta u svetlosti funkcionalnih ekoloških i ekonomskih momenta. Takođe, time se određuju i precizne mere trajnog gajenja istih kao i svi tehnički detalji podizanja istih.