Prof. dr Živko K. Kostić

Prof. dr Živko K. Kostić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1913. godine, u Mostaru, od oca Koste i majke Vasilije Petrić. Maturirao u gimnaziji u Mostaru 1932. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1936. Potom produžio studije na postdiplomskom kursu na istom fakultetu, na grupi ekonomskih nauka. U vreme rata prekinuo rad na doktorskoj disertaciji, te odbranio doktorsku disertaciju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1957. godine. Radnu karijeru počeo kao novinar. Zatim radio u Ministarstvu privrede Srbije u zvanju načelnika, pa kao rukovodilac u privredi. Za profesora na Višoj ekonomsko-komercijalnoj školi izabran 1956. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu izabran za docenta 1958. Pošto je 1960. izabran za vanrednog profesora, prelazi na Fakultet u stalnom radnom odnosu. Za redovnog profesora izabran 1967. godine. Na svim ovim izborima bio je izabran za predmet Ekonomika preduzeća. S obzirom na objavljene radove, predavao je i Organizaciju preduzeća i Planiranje i tržišnu politiku preduzeća. Na postdiplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu držao je predavanja na više kurseva: Raspodela dohotka u preduzeću, Organizacija preduzeća, Opšta teorija organizacionih sistema, Metodologija naučnog rada. Takođe, držao je predavanja na redovnim i postdiplomskim studijama na ekonomskim fakultetima u Kragujevcu, Nišu, Prištini, Skoplju, Podgorici, Novom Sadu, Sarajevu, Rijeci. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio dugogodišnji šef Katedre za ekonomiku i organizaciju preduzeća. U dva mandata bio  je  biran za prodekana za nastavu.

Na društvenom planu bio je član raznih stručnih udruženja, u više izdavačkih kuća član izdavačkog saveta. U Savezu ekonomista Srbije obavljao razne funkcije: predsednik Sekcije za obrazovanje ekonomskih kadrova, glavni i odgovorni urednik časopisa Saveza, član Upravnom odbora. Takođe je bio član Sekcije za naučni rad Saveza ekonomista Jugoslavije, izabran za člana Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, a potom za člana Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka. Izabran za počasnog člana Saveza ekonomista Srbije.

Objavio je 19 knjiga (od kojih 5 sa koautorima). Neke su dobile javne nagrade i priznanja, a neke su prevedene na poljski, slovački, mađarski, bugarski i slovenački. Objavio je brojne radove u časopisima i zbornicima. Učestvovao je, sa referatima i saopštenjima, na mnogim naučnim skupovima u zemlji, a i na međunarodnom planu na naučnim skupovima u Beču, Parizu i Namiru, pretežno o problematici kibernetike i teorije sistema iz ugla ekonomike i organizacije preduzeća. Pored toga, preveo je 18 knjiga sa francuskog i ruskog.

Bio je član Redakcionog odbora i saradnik-autor u “Ekonomskoj enciklopediji”, “Ekonomskom leksikonu”, “Ekonomskoj i poslovnoj enciklopediji” i saradnik u “Knjigovodstvenom leksikonu”, “Pedagoškom rečniku”, “Leksikonu marketinga”, “Popularnoj enciklopediji”. Bio je glavni i odgovorni urednik organa Ekonomskog fakulteta “Ekonomski anali”, glavni i odgovorni urednik “Ekonomike udruženog rada”, urednik publikovane studije Ekonomskog instituta FNRJ “Privreda FNRJ” i urednik periodične publikacije istog Instituta “Tromesečni pregled privrede FNRJ”.

Prof. Kostić je bio član redakcije u više časopisa, a aktuelno je član redakcionog odbora organa Naučnog društva Srbije “Naučni pregled” (“Scientific Review”). Bio je recenzent mnogih naučnih radova i mentor u značajnom broju doktorskih i magistarskih disertacija.

Najvažniji radovi u kojima je dao nove i originalne doprinose u oblasti ekonomske i organizacione nauke su: “Osnovi teorije mezoekonomije” (5 izdanja), “Kauzalitet i finalitet u funkcionisanju mezoekonomskih sistema“, ” Feedback mechanism between mezzoeconomic structure and micro and macroeconomic interests “, “Predmet ekonometrije u proizvodnom preduzeću“, “Osnovi organizacije preduzeća” (26 izdanja), “Upravljanje industrijskim preduzećem” i “Ekonomika preduzeća” (sa koautorom).

U ekonomsku teoriju prvi je uveo pojam “mezoekonomije” i teorijski ga obrazložio kao sistemsku međukariku između mikroekonomije pojedinaca, posmatranih u ulozi proizvođača i potrošača, i makroekonomije društva u celini.

Na originalan način je izvršio analizu i naučnu obradu odnosa i rezultata prouzrokovanih interakcijama u dinamici ta tri ekonomska sistema, ponudio moguću osnovu za rešenje famoznog ” no-bridge ” problema u ekonomskoj teoriji. U oblasti organizacije, definisao je predmet, ciljeve i metode nauke o organizaciji, te je odvojio naučnu disciplinu Organizacije od naučne discipline Ekonomike preduzeća, koje su u klasičnim konceptima bile izmešane.

Poseban originalni doprinos u toj oblasti je što je uveo tripartitni teorijski koncept primarnih funkcija u preduzeću, za razliku od klasičnog bipartitnog shvatanja tih funkcija, te je teorijski definisao odnose između primarnih i sekundarnih funkcija u funkcionisanju preduzeća.