Prof. dr Milorad Bojić

Posle duže i teške bolesti, u Kragujevcu je preminuo naš uvaženi i dragi kolega, redovni profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu,  redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije i dopisni član SANU, gostujući profesor brojnih univerziteta u svetu, počasni član SMEITS-a, dobitnik Plakete KGH Društva Srbije, dr Milorad Bojić(1951-2016).

Odlazak akademika prof. Bojića veliki je gubitak za akademsku, stručnu i naučnu zajednicu. Njegov doprinos razvoju Mašinskog Fakulteta i Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu je izuzetan. Kao istaknuti naučni radnik, posvećeni predavač, mentor i dugogodišnji društveni radnik, i svima dragi kolega, profesor Bojić će svima ostati u najlepšem sećanju.

Milorad Bojić je rođen 4. Januara 1951. godine u Zemunu. Diplomirao je mašinstvo na Univerzitetu u Beogradu 1974. godine, magistrirao na Univerzitetu u Sirakuzi, SAD 1977. godine i doktorirao na Univerzitetu u Kragujevcu 1984. godine.

Na Mašinskom fakuletetu Univerziteta u Kragujevcu radio je u zvanju: asistenta (1974-1984), docenta (1984-1990), vanrednog profesora (1990-1995), i redovnog profesora (od 1995. godine). Na Univerzitetu u Sirakuzi bio je asistent za istraživanja i tehničko lice (1976-1978); na Politehničkom Univerzitetu Hong Konga, profesor-istraživač (1999-2001); gostujući profesor na Univerzitetu u Nagoji u Japanu (1997), na Politehničkom Univerzitetu Hong Konga (2001 do 2003), Univerzitetu Reunionu Francuskoj (Madagaskar) (2009–2011) i na Nacionalnom univerzitetu za primenjene nauke (INSA) u Lionu u Francuskoj (2012).

Na Mašinskom fakuletetu Univerziteta u Kragujevcu bio je prodekan za nauku, šef katedre za Energetiku i procesnu tehniku, upravnik Centra za Energetske tehnologije, upravnik Regionalnog centra za Gazdovanje energijom i upravnik Centra za Grejanje, klimatizaciju i sunčevu energiju. Na Univerzitetu u Kragujevcu je član stručne komisije za tehničke nauke.

U SAD (1976-78) je gostovao kao Fulbrait-ov stipendista, a sredstva Ministarstva za Nauku Srbije su omogućila njegove posete Imperial Colledge i Loughborouh University u Londonu (1987). (1990), stipendijaWUS-a iz Austrije je pomogla posetu University Colledge-a u Londonu u cilju istraživanja u obrazovanju, a stipendija istraživačkog saveta Norveške (2004)  učešće na projektu „Čista životna sredina upotrebom visoko efikasnog uređaja za grejanje koji koristi hibridni prijemnik sunčeveenergijei toplotnu pumpu“. Izabranje za počasnog člana Saveza mašinskih elektroinženjera i tehničara Srbije (2003), članje Naučnog društva Srbije od 1995-e godine.

Čitav niz predmeta je predavao na redovnim studijama: na Univerzitetu u Kragujevcu Termodinamiku, Grejanje i Klimatizaciju, Korišćenje sunčeve energije, na Politehničkom Univerzitetu u Hong Kongu Analizu sistema za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju i hlađenje. Na poslediplomskim studijama u Kragujevcu držao je nastavu u oblasti Termodinamike i Termotehnike. Bioje mentor 3 doktorske i 5 magistarskih disertacija i jednog specijalističkog rada.

Milorad Bojić je bio član međunarodnog naučnog odbora konferencije Evropske komisije “Energy & Agriculture towards the Third Millennium” u Atini (1999. god.) i konferencije ISIAQ-a “Healthy Buildings 2003” u Singapuru (2003. god.). Učestvovao je u pripremnom sastanku Evropske organizacije za sigurnost i saradnju radi uključivanja Srbije i Crne Gore u proces Životna sredina za Evropu. Bio je moderator na Seminaru pod-regiona o Edukaciji i treningu u oblasti Obnovljivih izvora energije, u Bugarskoj (2003. god.). Na Mašinskom fakuletetu Univerziteta u Kragujevcu, organizovao je nekoliko radionica i to: dve o Termičkom softveru u industriji (1993. god), jednu o Primeni ekspertnih sistema u industriji (1992 god.), i jednu o Održivom razvoju na selu kroz integraciju obnovljivih energetskih izvora (1996 god.).

Radio je na UNESCO-ovom projektu formiranja Evropske mreže za obrazovanje i trening u oblasti obnovljivih energetskih izvora (od 2003. godine), projektima Politehničkog Univerziteta Hong Konga “Tehnologije zgradarstva u gustoj životnoj sredini” (1999-2002) i “Razvoj adaptibilnih fasada” (2003 – 4), i projektu Održivi razvoj sela integracijom obnovljive energetike u siromašnim Evropskim  regionima (2004). Rukovodio je izradom nekoliko strateških nacionalnih projekata.

Recenzent nekoliko domaćih časopisa (Termotehnika, Facta Universitatis, itd.) i većeg broja inostarnih časopisa (Energy, Renewable Energy, ASHRAE Transactions, Energy and Buildings, and Indoor air). Dobio je zahvalnicu kao naučni recenzent konferencije Building Simulation 2003 i priznanje Pergamon Press-a za suštinski doprinos osiguravanja stalnog kvaliteta časopisa Energy (2002.). Član je izdavačkog i naučnog odbora časopisa The International Journal of Nuclear Governance, Economy and Ecology (od 2004) koji izdaje Inderscience i pridruženi urednik časopisa Energy koji izdaje Pergamon (od 2007).

U svojim naučnim radovima tretirao je optimizaciju energetskih sistema u indistriji i građevinarstvu, upotrebu različitih otpadnih tokova energije u industriji, korišćenje akumulisane energije sunca u tlu, raspodelu izolacije u omotaču zgrada, oblike zgrada u cilju smanjenja toplotnih potreba za grejanje idr. Dao je različitainženjerska rešenja za toplotne pumpe, učestvovao je u projektima nacionalnog programa energetske efikasnosti Ministarstva za nauku i životnu sredinu Srbije.

Milorad Bojić je bio član Upravnog odbora Društva KGH i prednjačio je radom u domenu međunarodne saradnje, posebno u zajedničkim aktivnostima društva KGH  i Rumunske organizacije AIIR (AsotiatiaInginerilov de Instalatii din Romania – Asocijacija inženjera za instalacije Rumunije) neposredno i u okviru Dunavskog ogranka Američke i jednovremeno međunarodne organizacije ASHRAE radeći na funkcijama pretsedavajućeg Komiteta studentskih aktivnosti (2008 – 2009), pretsednika Ogranka (2012/2013) i pretsedavajućeg Komiteta promocije članstva (2014/2015).

2006 je bio dobitnik plakete KGH najvećeg priznanja u struci KGH za svoj višegodišnji plodonosni rad i dostignuća u struci i nauci KGH ostvarene izuzetne rezultate u unapređenju posebno laboratorije i merno-tehničkih istraživanja i obrazovanja mladih, i njihovog uspešnog uvođenja u stručni i naučni rad. Na svim dosada održanim Studentskim programima Kongresa KGH njegovi studenti su bili najbrojniji učesnici predavači, a na studentskim takmičenjima Evropske asocijacije REHVA najčešći pretstavnici kao najbolji u Srbiji.

Najzad poseban doprinos Milorad Bojić je ostvario u oblasti istraživanja i razvoja metoda dinamičkih simulacija, odnosno numeričkog ispitivanja simulacijama dinamike energetskog ponašanja zgrada.  Ne samo da je bio aktivan član Dunavskog ogranka doprinoseći napretku Međunarodne asocijacije simulacije ponašanja zgrada (International Building Performnce Simulation Assosiation) već je imao zasluge i za formiranje njenog sedišta (IBPSA – Danube) u Srbiji svojim nastupima predavanjimana IBPSA tematskim konferencijama i publikovanim radovima, odnosno sticanju međunarodne prepoznatljivosti naučno-stručne zrelosti Srbije i šireg regiona Dunavskog ogranka u merodavnim oblastima aktivnosti IBPSA.  – Danube). Odlaskom Prof. Milorada Bojića IBPSA – Danube ostaje bez svog aktuelnog pretsednika 2015/2016.

Ostavio je za sobom ženu Slavicu i sina Ljubišu diplomiranog komunikologa, žurnalistu i Doktora političkih nauka. Oni mogu da budu ponosni na njegov rad kao istaknutog nastavnika  koji je okupljaao  oko sebe mlade ljude, na koje je nesebično prenosio svoje znanje i entuzijazam podstičući ih na posvećenost učenju, traganjima za inovacijama, istraživanju, nauci, hrabrio ih na pretstavljanje rezultata svojih radova na konferencijama, kako u zemlji tako i u svetu.   Takvog ćemo profesora i akademika Bojića pamtiti i mi koji smo imali prilike sa njim da sarađujemo u okviru aktivnosti Društva KGH-SMEITS-a.